Амерички пуковник: Рат у Украјини је нуспроизвод тежњи Вашингтона за глобалном хегемонијом

Без обзира на то што, кад год Вашингтон одабере рат, доноси најважнију политичку одлуку у име америчког народа - Американцима то изгледа не смета, јер, како подсећа пуковник Даглас Мекгрегор, последњи пут када су се против тога побунили било је 1968. године, када је Никсон обећао да ће окончати сукоб у Вијетнаму и смислити "частан излаз".

"Још једном, Американци морају да изаберу. Да ли ће наставити да подржавају ескалирајући прокси рат у Украјини, нуспроизвод тежњи Вашингтона за глобалном хегемонијом, или ће захтевати да Вашингтон брани америчке границе, одржава републику која подржава владавину закона, поштује културе и традиције нација различитих од нас и слободно тргује са свим државама, чак и док штити амерички економски просперитет, њену трговину и њене грађане", рекао је бивши саветник министра одбране у Трамповој администрацији.

Он је у ауторском тексту за портал "Америкен конзерватив" упозорио да је државни финансијски и економски систем у опасности од катастрофалног неуспеха, као и да "Украјина губи борбу са Русијом".

"Уколико Американци сада не затраже нове правце спољне политике, као што су то чинили 1968. године, они ће предати контролу над својим животом и приходима оргијама вашингтонске елите која троши на опасан прокси рат против Русије", нагласио је Мекгрегор.

Осврћући се на војни успон Америке, он подсећа да је Вашингтон је "био одушевљен својом способношћу да по вољи интервенише у питањима држава и народа са којима се Американци раније нису сусрели".

"Занесени илузијом неограничене моћи, председници Кенеди и Линдон Џонсон нису губили време тражећи прилике да преобликују свет по угледу на Америку. Вијетнамски рат је отрезнио америчко бирачко тело, али после америчке победе у хладном рату 1991. председници су замаглили разлику између рата и мира. У конфузији која је настала, безобзирна тежња за глобалном војном хегемонијом и морализирајући интернационализам који је инспирисао интервенцију у Вијетнаму поново су постали популарни", објаснио је он.

Владајућа класа у Вашингтону је, како он додаје, игнорисала "главни приоритет" у свим питањима националне стратегије, а то је очување америчке националне моћи.

"Како су амерички лидери ангажовали америчке војнике, морнаре, авијатичаре и маринце за бескрајне интервенције у југоисточној Азији, Карипском басену, Балкану, Авганистану, Ираку, Сирији, Либији и подсахарској Африци, амерички удео у глобалном БДП-у пао је са 40 одсто 1960. на отприлике 24 процента у 2022", илуструје Мекгрегор.

Вашингтон, како он констатује, сматра да ће подељена Украјина по моделу подељене Немачке деценијама потпиривати нови Хладни рат са Москвом. Додавање Кине новој "осовини зла" је, тврди, једноставно шлаг на торти за одбрамбене јастребове и њихове донаторе.

"Да ли је Вашингтон озбиљан? Или је нова парадигма хладног рата једноставно паметан начин да се гарантује стални прилив средстава за одбрану и уносне донације за Капитол хил? Да ли су нове претње у иностранству такође осмишљене да ућуткају дисидентске гласове код куће и подстакну послушност америчког народа", пита се Мекгрегор.

Он закључује да би Вашингтон требало да се суочи са недостатком квалитетног људства у америчкој војсци, "ужасно неадекватном величином и општом дотрајалошћу америчке регуларне армије". 

"Рат са континенталном силом попут Русије захтева моћне копнене снаге", упозорава амерички пуковник.