РТ Балкан анализа: Зашто је забрана увоза украјинског жита ствар здравог разума?

Ако је неко прошле године био забринут због апокалиптичних најава да Европи и свету прети глад, јер је сукоб у Украјини изазвао кризу хране, вероватно је био изненађен због одлука Пољске, Мађарске, Словачке и Бугарске да забране увоз жита из Украјине.

Њима се данас придружила и Румунија која је поручила да ће печатити и надгледати товаре украјинских житарица који пролазе кроз земљу, уз забрану увоза.

Шта би такве одлуке могле да значе, показали су и снимци из града Рава-Руска са украјинско-пољске границе, где се виде километарске колоне камиона. Како је рекао један од возача за медије, пољски цариници немају одобрење да дозволе пролаз камионима који превозе прехрамбене производе. 

Иако су протести пољопривредника у неколико земаља ЕУ наговестили да расте незадовољство због преплављености локалних тржишта јефтиним житарицама из Украјине, чини се да тако оштре потезе нико није очекивао. Нарочито не ЕУ која је одмах реаговала и поручила да је "једнострано деловање чланица ЕУ у области трговине неприхватљиво".

Руку на срце, ранија одлука Европске уније о укидању царина на украјинско жито произвела је управо такву ситуацију, јер је смањила конкурентност произвођача из других земаља.

Званичници из горепоменутих земаља позвали су ЕУ да донесе адекватне мере, a након данашњих разговора у Бриселу саопштено је да је Европска унија припремила 100 милиона евра накнаде за фармере у земљама које се граниче са Украјином, као и да планира да уведе ограничења на увоз украјинских житарица.

Силоси морају да се празне, ближи се наредна жетва

"Не знам шта би ЕУ могла да уради, јер она се много мучи са својом пољопривредном политиком која се показала као недорасла модерним изазовима као што су ковид или рат", оцењује за РТ Балкан Наталија Богданов, професорка Пољопривредног факултета у Београду. 

Каже да би једно од решења било да ЕУ откупи део украјинског жита, да државе чланице донесу интерне одлуке да повећају своје резерве, па да као акт добре воље купе жито од Украјинаца.

"Али и даље остаје проблем где ће то да држе? Шта ће са тим да раде? То је озбиљан проблем", истиче.

Она подсећа да силоси морају да се празне, јер се ближи наредна жетва, "тако да сада влада свеопшта паника да ће украјинска пшеница преплавити тржиште и оборити цене", што се неким земљама већ и догодило.

Земље попут Мађарске, Пољске, Румуније и Словачке, које се граниче са Украјином, нарочито су на удару, па су неке од њих забраниле не само увоз, већ и транзит украјинског жита.

Транспорт преко копна знатно успорава цео процес, а Црноморска иницијатива, која је омогућавала извоз преко Црног мора је блокирана и питање је да ли ће бити обновљена након 18. маја. 

Међутим, не само суседне државе, већ и оне удаљеније, плаше се реекспорта, то јест ситуације у којој ће домаћи извозници купити жито по повољнијој цени, иако није домаће, да би га даље препродавали, што би могло да има озбиљне економске последице. 

"Србија није увозила жито из Украјине, јер имамо довољно, ми смо извозник. Али ако људи имају прилику да купе нешто јефтиније, што би куповали скупље из Србије? Ни наши прерађивачи и млинари уопште неће бити сентиментални у том смислу, зато што је то српско жито", истиче наша саговорница.

Није то ствар евроскептицизма, то је ствар здравог мозга

Богданов подсећа да Унија још од пандемије ковида не може да изађе на крај са трговином, било да су у питању храна, лекови или нешто треће, "јер ће свака држава да каже: 'Пусти ти ту заједничку политику, твоје тржиште нема проблем, моје има'".

"Није то ствар евроскептицизма, то је ствар здравог мозга - мени треба пшеница, хлеб мора да се једе", објашњава Богданов. 

Додатну со на европску рану сипају прогнозе да ће ово нарушавање једногласја у безрезервној подршци Украјини произвести озбиљније политичке последице и раздор у блоку. 

Додуше, из Пољске су стигла уверавања да та земља наставља чврсто да подржава Кијев.

"Нисам сигурна да би се Пољаци замерали Украјинцима у овом моменту, видим да су врло предусретљиви, нису имали неке негативне коментаре о Украјини", каже Богданов. 

Ипак истиче да је пољски пољопривредни сектор веома велик и да је та земља врло референтан произвођач.

"То су огромне житнице и они се плаше да ће њихови прерађивачи увести жито по јефтинијој цени, а њихове фармере оставити на цедилу. Јер ако се те огромне количине закоче у Пољској, њихови произвођачи страдају без потребе", наводи она.

Заменик пољског министра иностраних послова Павел Јаблонски потврдио је да је њихов циљ да ни најмањи транспорт не угрози тржиште.

"Крајњи циљ је да забрана увоза жита не буде на неодређено време, већ да се обезбеди да жито на прави начин дође до крајње дестинације", рекао је.

Нема ко да плати

С обзиром да европске земље имају значајне количине жита и озбиљне произвођаче попут Италије или Француске, украјинско жито је углавном ишло ка Азији и Африци.

И сама Црноморска иницијатива покренута је због ризика да би већ угрожене сиромашне земље могле да буду додатно погођене због сукоба у Украјини и блокаде лука у Црном мору. 

Сада, када се испоставља да Европа има проблем са вишком жита, зашто се вишак не пошаље онима којима је најпотребнији? 

Нема ко да плати, објашњава саговорница РТ Балкана, јер те државе немају средства, па њима УН и Светски програм за храну купују и достављају по квотама.

"Светски програм за храну је прошле године имао проблем са финансирањем откупа, јер су цене жита биле страховито високе. Мање од половине су могли да финансирају, нису имали више пара. И Светски програм за храну је потрошио паре, јер су цене за неке производе биле дупло веће и они су своје буџете испразнили", истиче Богданов. 

Додаје да је "покидан ланац и цео систем", те да се не зна ко ће да га успостави. 

"Мислим да се без Русије и још неколико озбиљних земаља то не може учинити ни на који начин", закључује.