Источна Европа забранила увоз украјинских житарица: Подржавамо вас, али не по цену банкрота

Политичари и званичници Европске уније обрушили су се на источноевропске државе Пољску, Мађарску и Словачку због увођења забране увоза украјинских пољопривредних производа, критикујући ограничења као незаконита и контрапродуктивна.

Како пише "Политико", ове три земље забраниле су увоз украјинског жита и других прехрамбених производа последњих дана, тврдећи да је извозни вишак преплавио њихова тржишта и угрозио егзистенцију локалних фармера.

Ограничења не само што су довела до сукоба Бриселом, већ су истовремено угрозила крхку солидарност ЕУ у подршци Украјини, наводи бриселски портал.

Дипломате верују да су забране увоза у супротности са међународним правом и правом ЕУ, као и да неће испунити циљеве источноевропских земаља. "Једностране забране појединих земаља неће решити ништа", рекао је чешки министар пољопривреде Зденек Некула.

"Морамо да постигнемо договор у целој ЕУ о правилима према којима ће пољопривредна роба прелазити из Украјине у европске луке, као и да производња из њих иде даље у земље ван ЕУ које зависе од украјинске производње", појаснио је он.

Ово питање, наводи "Политико", могло би да се претвори у темпирану бомбу.

Украјинска економија се у великој мери ослања на извоз житарица, који је пре сукоба био довољан да прехрани 400 милиона људи. Када је Русија покренула своју војну операцију, ЕУ је брзо поставила такозване "траке солидарности", укидајући све инспекције на увоз.

Као резултат тога, увоз житарица у околне земље је скочио - изазвавши бес локалних фармера који кажу да не могу да се такмиче са Кијевом. Уместо транзита кроз земље у остатак света, жито остаје на локалним тржиштима, тврде они.

Са предстојећом сезоном летње жетве, ситуација би могла постати још напетија. И Пољску и Словачку очекују избори касније ове године на којима ће гласање на селу бити кључно.

Последице западних санкција Русији: Свету прети глад, а СТО очекује скок цена хране

"Траке солидарности не функционишу. Немамо ефикасне алате за контролу транзита", рекао је за "Политико" амбасадор Пољске у ЕУ Анџеј Садош. "У нашим силосима имамо око 4 милиона тона украјинског жита и треба нам неко време да стабилизујемо ситуацију".

Европска комисија је до сада у великој мери игнорисала проблеме, рекао је он, што је приморало пољску владу да реагује.

"Поједини фармери почели су да блокирају терминале и железничке везе. Протестовали су. Били смо веома близу ескалације", рекао је Садош. Он је истакао да је забрана, која истиче 30. јуна, само привремена.

Један дипломата ЕУ оптужио је Варшаву да се упушта у "политику гестова".

"Ситуација је дошла до врхунца, желе да пошаљу сигнал да подржавају своје пољопривреднике", рекао је овај дипломата. "Али то заиста није најелегантније решење, посебно у погледу солидарности за Украјину", додао је дипломата.

Други чак сумњају да ли су мере уопште легалне.

Пољска и Мађарска наљутиле Кијев и ЕУ: У реду је кад то раде Русији, не и кад други чине њима

У јавности, извршна власт ЕУ, Комисија, заузела је одмерен приступ, рекавши новинарима у Бриселу да је "у овој фази" прерано да се да дефинитиван одговор о легалности тог потеза. Напоменуто је, међутим, да је "трговина је у искључивој надлежности ЕУ и стога једностране акције нису прихватљиве".

Услови трговине између ЕУ и Украјине такође би требало да буду заштићени условима зоне слободне трговине која се примењује од 2014.

Пољска одбацује идеју да крши правила, позивајући се на националне законе који јој то дозвољавају из разлога јавне безбедности. Међутим, није у питању само Пољска. Свака од три земље покушава да избегне гнев Комисије износећи различите аргументе у своју одбрану.

Словачка, са своје стране, тврди да је била принуђена да реагује након што су Пољска и Мађарска за викенд блокирале увоз.

"Постојао је ризик да се њихове руте преусмере ка нама и да изазову још већи притисак на наше мало домаће тржиште", рекао је један словачки званичник, додајући да су тестови показали и прекомерни ниво пестицида у пшеници.

За разлику од Пољске и Мађарске, Словачка је рекла да ће задржати транзит отвореним.

Излаз?

Вијеслав Грин, један од главних вођа протеста пољопривредника у Пољској, рекао је да би бољи начин био фокусирање на забрану производа који нису у складу са стандарднима ЕУ, уместо да се уведе привремена општа забрана.

"Заустављање украјинског извоза на два месеца неће учинити много јер је потребно најмање шест месеци за извоз 4 милиона тона (које се већ налазе у Пољској)", рекао је он.

Да би решила ово питање, ЕУ је исплатила око 30 милиона евра Пољској, око 16,8 милиона евра Бугарској и 10 милиона евра Румунији.

То није ни приближно довољно, рекао је Садош, пољски амбасадор. "Потребна су нам системска решења, а не само подршка пољопривредницима", рекао је он. Пољска је желела да настави да подржава Украјину кроз увоз, рекао је он, "али цена не може бити... банкрот милиона пољских фармера".

Таква системска решења, према његовом мишљењу, била би да се увозницима да рок од 24 сата, на пример, да пошиљке стигну до транзитне луке како би се осигурало да производи не остану у Пољској.

То је, међутим, правно компликовано и подразумевало би више провера и папирологије - што би потенцијално могло још више да задржи трговинске токове, кажу критичари.