Зашто САД покушавају да окриве Русију за сукоб у Судану?

Амерички Си-Ен-Ен недавно је објавио текст у којем се наводи да "постоје докази да се Вагнеровци боре против суданске војске". Они тврде да сателитски снимци показују повећану руску војну транспортну активност између Либије и Сирије уочи суданског рата "дубоке државе". Према Си-Ен-Ену, ово потврђује гласине да генерал Хафтар у име Вагнера снабдева вођу Снага за брзу подршку (РСФ) генерала Мохамеда Хамдана Дагала (Хамедти) ракетама земља-ваздух.

У исто време "Волстрит џорнал" објавио је свој ексклузивни чланак у којем се наводи да се "либијска милиција и египатска војска боре на супротним странама у сукобу у Судану", тако да се ове две приче допуњују, пише новинар и аналитичар Андреј Корибко у својој деконструкцији америчких лажних вести.

И Хамедти и Вагнер су, међутим, демантовали ове тврдње. Амбасадор Судана у Русији је такође потврдио да је "Русија пријатељска земља" и да су у сталном контакту од почетка сукоба.

Потврда блиских веза Судана са Русијом је посебно важна јер дипломата представља владу која је међународно призната и предвођена главним генералом Абделом Фатахом Ал-Бурханом, који командује Суданским оружаним снагама (САФ) и једна је од две личности које се боре за моћ, наводи Корибко.

Тренутно, Картум не верује наративу западних мејнстрим медија које предводе САД у настајању да покажу како Русија наоружава РСФ преко Хафтар-Вагнера, али би се то ускоро могло променити, упозорио је он.

Још један прокси рат

Ако до мировних преговора ускоро не дође - а мало је вероватно јер су обе стране јасно ставиле до знања да намеравају да потпуно униште другу - онда је за очекивати да ће се овај сукоб наставити у блиској будућности.

Уколико САФ не успе да победи РСФ, онда би Бурхан могао да се коцка да је у његовом најбољем интересу да понови оптужбе на рачун Русије, у покушају да добије директну западну војну подршку.

Ни тај сценарио није толико натегнут с обзиром на то да су Асошиејтед прес и "Политико" недавно цитирали неименоване званичнике који су известили да САД окупљају додатне трупе у оближњем Џибутију како би се припремиле за могућу евакуацију Американаца из Судана.

Овај изговор би се лако могао искористити за наоружавање Суданских оружаних снага и/или напад на Снаге за брзу подршку (РСФ), посебно јер Пентагон оптужује РСФ да су пуцали на блиндирано америчко дипломатско возило.

У случају да Бурхан понови антируски наратив у настајању и обећа да ће уништити споразум о суданској поморској бази са Москвом након пораза РСФ-а, тада Бајденова администрација може да "оправда" своју војну интервенцију на основу "одбране суданске демократије од Кремља", наводи руски аналитичар.

Јавности би тада било речено да је најновији сукоб изазван подршком Русије "побуњеничкој" РСФ, коју би западни медији приписали "одбрани" Вагнерових рударских операција тамо.

Америчко мешање у руско-египатске односе

Ово би, пише Корибко, претходило кампањи информационог рата без преседана, али унапред планираној, која би Русију представљала као "дестабилизујућу" силу у Африци, и која би имала за циљ да се супротстави њеним до сада веома успешним напорима да се представи као снага стабилности која подржава легитимне владе.

Сврха ове горепоменуте операције би била да наруши новооткривену привлачност Русије за "демократску безбедност" широм континента у циљу преокретања пада западног утицаја тамо.

Штавише, Бурханово потенцијално опортунистичко ослањање на раније описани антируски наратив у настајању могло би имати озбиљне импликације на везе Москве са Каиром због перцепције да подржавају супротне стране у суданском рату.

Руско-египатски односи су затегнути након што су из Пентагона прицуриле информације да је Каиро одустао од свог наводно тајног плана за испоруку ракета Москви под притиском Вашингтона и пристао да уместо тога наоружа Кијев.

Узимајући у обзир овај контекст, сценарио Бурхана којег подржава Египат, а који окривљује Русију за изазивање најновијег сукоба могао би да доведе до брзог погоршања руско-египатских веза, посебно ако Каиро одлучи да индиректно узврати Москви тако што ће јој ограничити права на улагања у Порт Саид.

Две земље су прошлог месеца потписале додатни споразум о овој индустријској зони, који је први пут одобрен 2018. године и који би требало да помогне Русији да прошири свој економски ангажман на шири регион.

Кажњавање Емирата због блиских односа са Русијом

Тај циљ би могао да буде угрожен ако Египат одлучи да казни Русију овим средствима као одговор на опортунистичко понашање Бурхана у покушају да добије директну западну војну подршку против РСФ.

Штавише, везе УАЕ са Египтом и САД би такође могле постати много компликованије у том случају, пошто је Абу Даби оптужен да подржава Хафтара који је наводно савезник РСФ, да је наклоњен тој наоружаној суданској групи и да је тајно савезник са Русијом.

Последња оптужба привукла је пажњу јавности после цурења из Пентагона. УАЕ су саопштиле да подаци који су се појавили у јавности нису тачни, али се цурење поклопило са слабљењем њихових веза са Вашингтоном делом и због све снажнијих веза УАЕ и Русије.

У игри је више фактора од само руско-емиратских односа, али поента је да би проблеми УАЕ са САД могли бити појачани ако Бурхан оптужи Русију за наоружавање РСФ-а преко Хафтар-Вагнера, пише Корибко.

Треба наведи да је скривени интерес Америке у њеној почетној пропагандној кампањи против Русије у Судану да закомпликује логистичке везе свог геополитичког противника са Централноафричком Републиком (ЦАР), која своје даље постојање као држава дугује војној подршци Москве.

Кремљ се у великој мери ослања на транзит преко Судана како би тамо снабдео своје снаге и своје савезнике, али то би могло да буде прекинуто ако Бурхан скочи на антируски вагон и укине привилегије Москви, додао је аналитичар.

Чадска веза

На крају, још један стратешки фактор који стоји иза ове најновије офанзиве информационог рата против Русије је то што би она могла да уништи изненађујуће чврсте односе те земље са регионалним војним тешкашем Чадом.

Земља је недавно протерала немачког амбасадора због мешања у унутрашње ствари државе за разлику од руског дипломате који није протеран упркос томе што су САД крајем фебруара тврдиле да Москва користи Вагнер у ЦАР-у и Либији да наоружа побуњенике.

Ако се Чад уплете у судански сукоб на Бурхановој страни, онда би могао бити подложан сугестијама Запада да би ускакање у антируски воз могло да доведе до тога да обуставе кампању за промену режима.

Ако се то догоди, онда би овај регионални војни тешкаш такође могао да подржи било коју потенцијално предстојећу побуњеничку/терористичку офанзиву коју би његов историјски француски партнер могао ускоро да планира против Русије у ЦАР, сматра аналитичар.

Амерички циљеви:

• Намамити Бурхана да верује америчким тврдњама у замену за америчку војну подршку; Захтевати да он такође укине права на поморску базу Русији и да јој прекине приступ прелетању ЦАР;
• Размотрити директну подршку суданским снагама под изговором да започињу "операцију евакуације" у Судану;
• Дискредитовати Русију и УАЕ тако ће бити представљени као "дестабилизујуће силе";
• Изазвати кризу у односима Русије са чадским и египатским суседима Судана;
• Искористити горњи сценарио да би се саставила регионална коалиција за одбијање Русије у Африци;
• Охрабрити Чад да подржи побуњеничку/терористичку офанзиву коју подржава Француска у ЦАР-у који је савезник Русије;
• Смислити прокси рат у Малију који је савезник Русије како би се сломио утицај Кремља у Сахелу;
• Усавршити овај нови метод хибридног рата пре него се примени широм континента;

И тако се Африка претвара у главно ратно бојно поље Новог хладног рата.

САД стога имају много разлога да покрену ову кампању лажних вести, иако је нејасно да ли ће на крају постићи било који од својих предвиђених циљева или не, закључио је Андреј Корибко.