"Вашингтон пост" забринут: Кијев не сме да "искључи" Пекинг, у Украјини рецепт с Блиског истока?

Углађени коментари након телефонског разговора председника Украјине Владимира Зеленског и кинеског председника Си Ђинпинга, сакрили су тензије, пише "Вашингтон пост", оцењујући да је овај позив био "геополитичко ходање по конопцу".

Веза без љубави, заснована на интересу - Кина би у њој хтела да ојача своју репутацију миротворца понудивши се као алтернатива Западу, а Кијев, иако опрезно, не би да потпуно искључи Пекинг као посредника.

Упркос томе што је Си обећао неутралност, у Кијеву и код његових савезника влада забринутост, јер не само да је Пекинг одбио да осуди Русију, већ је за ту земљу постао "економски спас", купујући нафту и гас и послујући са компанијама које је Запад санкционисао.

"Две стране уједињује међусобни геополитички антагонизам против Сједињених Држава и њихових савезника", објашњава "Вашингтон пост".

Украјина је, дакле, према Кини уздржана, оптужујући је да је мировни план који је предложила у складу са интересима Москве, осмишљен како би омогућио Русији да остане на "окупираној украјинској територији". 

Али, ни Зеленски, ни други високи званичници ипак нису потпуно искључили Пекинг као посредника и "можда гледајући на потребу Украјине за трговинским партнерима у свету након инвазије, нагласили су будућност украјинско-кинеских односа", напомиње амерички лист.

Званично, Кина каже да је у целој кризи непристрасни посматрач иако је, по оцени "Вашингтон поста", у неколико ситуација показала да је далеко од непристрасности.

У Уједињеним нацијама одбила је да се придружи земљама које су осудиле Русију, иако није званично стала на страну Москве.

Заправо, суздржала се од већине гласања, изузев оног о суспендовању Русије из Савета за људска права, називајући га опасним преседаном.

"Историјски гледано, односи између Москве и Пекинга били су хладни током већег дела Хладног рата. Када је Совјетски Савез пао, Кина је нормализовала своје односе са Русијом и убрзо отворила дипломатске односе са новом независном Украјином. После 2014. године, Пекинг је задржао скептичан поглед на владу у Кијеву, а државни медији су протесте који су помогли да се она доведе на власт приказали као 'револуцију у боји' коју подржава Запад" , наводи "Вашингтон пост".

Кина се, подсећају, уздржала од гласања у УН којим се те исте године осуђује руска анексија Крима, наводећи да је њена званична политика немешање у питања других нација, али, уједно не признајући Крим као део Русије.

Запад и Кијев је заболело и то што су, неколико недеља након почетка СВО, Пекинг и Москва издали, након састанка, заједничко саопштење у коме су навели да "нема ограничења" или "забрањених" области сарадње између две нације, што је нашироко тумачено као индиција да заједничка војна акција није искључена.

"Вашингтон пост" тумачи, међутим, да се перспектива Пекинга кад је реч о СВО заснива на његовим сопственим намерама у вези са Тајваном, односно наводним планом Кинеза да до 2027. године освоје одметнуто острво.

Иако су Сједињене Државе отворено осудиле Кину због њених порука о рату, Украјина је, ипак, заузела опрезнији став, па се након Сијевог путовања у Москву у државну посету Путину, Зеленски одмах заложио и да сам разговара са кинеским лидером.

Нема ту много илузија о везама ове земље са Русијом, али се украјински председник нада да би пут ка миру могао да иде баш преко Пекинга.

Јер, Кина је недавно постигла невиђени успех као посредник, помажући да се склопи споразума који је омогућио да се Саудијска Арабија и Иран врате нормалним дипломатским односима раније овог месеца. 

А именовање Ли Хуија, дипломатског тешкаша који је раније служио као амбасадор у Москви, за изасланика у Украјини, сугерише да се Кина нада још једном великом дипломатском успеху.

"С обзиром на везе Кине са Русијом, антагонизам према Сједињеним Државама и њиховим савезницима и хегемонистичке планове на Тајвану, земља је далеко од савршеног посредника у Украјини. Али други потенцијални посредници попут Турске и Бразила нуде мало политичке тежине какву Сијева Кина може донети Русији", оцењује "Вашингтон пост".

Савезници Кијева, међутим, изгледа да су опет незадовољни. Не воле када им неко одузме главну улогу, било да је у питању рола помиритеља или оног који сеје раздор.

Тако је разговор Сија и Зеленског, поздравио и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који ипак није пропустио да напомене да "то не мења чињеницу да Кина још увек није осудила руски напад на Украјину".