Ердоган или Киличдароглу? За односе Турске и Русије то питање нема значаја

Савез шест опозиционих странака именовао је бившег државног службеника Кемала Киличдароглуа као свог кандидата за борбу против председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана на изборима 14. маја, који се сматрају можда најважнијим у модерној историји земље.

Истраживања јавног мњења генерално показују да Киличдароглу (74) има предност и да би могао да победи у другом кругу гласања, након кампање током које је обећао да ће решити финансијску кризу која је нагризла председникову популарност последњих година, пише Ројтерс.

Киличдароглу је обећао повратак ортодоксној економској политици и парламентарном систему управљања, независност за правосуђе, за које критичари кажу да је Ердоган користио да сузбија неслагање, и нешто блажи односи са Западом.

Критићари кажу да Киличдароглу који је више пута губио на изборима као председник Републиканске народне партије (ЦХП) нема моћ свог противника да окупи јавност и не нуди јасну визију за пост-Ердоганову еру.

Чак и ако победи, Киличдароглу се суочава са изазовима да одржи уједињен опозициони савез који укључује националисте, исламисте, секуларисте и либерале.

Иако се многи питају да ли Киличдароглу може да победи Ердогана, лидера са најдужим стажом у земљи, чија је харизма у кампањи помогла да се оствари више од десет изборних победа, аналитичари кажу да је Ердоган ближи поразу него икада.

Ко год да победи на изборима, очекује се да ће дугогодишња чланица НАТО-а одржати срдачне односе са Русијом, наводи Ројтерс.

Москва је, наводи агенција, већ издржала неколико година драматичних промена спољне политике Анкаре, а оно што је подстакло ту промену била је тешка економска криза у Турској, која је приморала Ердогана да поправи затегнуте односе са нацијама као што су Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и Израел, које је претходно жестоко критиковао, кажу аналитичари.

Сукоб у Украјини и његов утицај на глобалну економију такође су приморали Анкару да не бира међународне борбе, што је била одлика Ердоганове две деценије на власти.

Приближавање Египту, па чак и настојање да се нормализују везе са Сиријом, такође су у току, само 12 година након почетка сиријског рата.

"Преокрети су били последица нужде, а не избора", рекао је Фатих Џејлан, шеф Политичког центра Анкаре, истраживачког центра са седиштем у главном граду Турске.

Русија је, у међувремену, сусед са којим Турска мора да сарађује, рекао је он.

Од почетка руске операције у Украјини, Турска дипломатски балансира. Анкара се противи западним санкцијама Русији и има блиске везе са Москвом и Кијевом, својим црноморским суседима. Такође је критиковала Специјалну војну операцију и послала наоружане дронове у Украјину, наводи агенција.

"Турска не може да остави Русију по страни, она је моћан сусед и имамо неке јаке економске и комерцијалне везе које су директно повезане са нашим националним интересима", додао је Џејлан.

Са друге стране, Москва је забринута да би промена владе могла да доведе до прозападнијег става Турске, рекао је Ахмет Камил Ерозан, заменик шефа странке која је део шестостраначког опозиционог савеза чији је кандидат Киличдароглу.

"Морамо да се укључимо у сагледавање стања и са Русијом и са Сједињеним Државама првог дана посла јер је Ердоганова спољна политика била заснована на личним односима", рекао је Ерозан, који се сматра једним од кандидата за место министра спољних послова ако опозиција победи.

Турска би настојала да смањи своју енергетску зависност од Русије са 50 на 30 одсто, ако опозиција победи на изборима, додао је Ерозан, који је такође бивши дипломата.

Турска је одржала срдачне односе са Русијом упркос сукобу у Украјини, а прошле године су Анкара и Уједињене нације посредовали у споразуму који је омогућио наставак украјинског извоза житарица из црноморских лука.

Избалансирани приступ Турске према Русији неће се променити ако Киличдароглу замени Ердогана, рекао је Џејлан, који је био и изасланик Турске у НАТО.

Турска има блиске економске везе са Русијом, укључујући туризам, снабдевање гасом, житарице и другу пољопривредну трговину. Сам Киличдароглу обећао је "здрав и кредибилан наставак турско-руских односа", ако буде изабран за председника.

Опозициони савез, који је обећао да ће повући многе од Ердоганових политика, такође је навео да ће дати приоритет дипломатији и напустити стил конфронтације који је обележио турску спољну политику у последњој деценији.

Промене у спољној политици Турске поздравили су њени регионални ривали, али однос Анкаре са Европском унијом и даље је компликован.

Ерозан је рекао да опозициона алијанса види пуно приступање ЕУ као солидан циљ и да су вредности ЕУ људских права, демократије и владавине права у складу са њеном визијом.