Свет
"Гардијан" о масакрима: Српски модел разоружавања за Америку
Разлика између Србије и САД лежи у политичком утицају индустрије оружја, наводи британски лист
Није било потребно дуго председнику Србије Александру Вучићу да преудзме одлучне кораке после две масовне пуцњаве у којој је 17 људи изгубило живот, пише британски "Гардијан".
Подсећа се да је српски председник дан после масовних пуцњава предложио забрану издавања нових дозвола за оружје (на две године), строже казне за поседовање илегалног оружја, психолошке провере власника оружја…
"После ужасних масовних пуцњава било је потребно само два дана да Србија реагује. Због чега, након 200 масовних пуцњава само у 2023. Сједињене Америчке Државе нису предузеле сличне одлучне акције или било какве кораке?", поставља се питање у тексту.
Како се додаје из дана у дан САД се суочава са безумним оружаним насиљем, па ипак, упркос томе опште је прихваћено да ће влада учинити мало да спречи да до њега дође, иако већина Американаца жели да се предузму неки кораци поводом тога.
Разлика између Србије и САД лежи у политичком утицају индустрије оружја, наводи британски лист.
"САД не могу да предузму свеобухватне кораке које прижељкује већина Американаца, укључујући и универзалну проверу власника оружја, јер је мала, али моћна мањина званичника усвојила потпуно противљење оружаног лобија разумним закона о оружју".
Оружани лоби, не само НРА, провео је деценије да ово учини могућим бескрајним донацијама политичким кандидатима, као и екстремистичком виђењу другог амандмана који се противи свим ограничењима оружја, додаје се у тексту.
Оружани лоби жели да грађани поверују да не постоји законски лек за оружано насиље, али, како се наводи у тексту, законска ограничења и забране када је у питању оружје дали су резултате.
Попут Србије, и друге земље су одмах реаговале после масовних пуцњава.
У Аустралији је била потребна само једна масовна пуцњава да влада забрани јуришно оружје и у годинама које су уследиле број страдалих од ватреног оружја се смањио. У Великој Британији није било масовних пуцњава од 1996. када је уведена забрана на одређено ватрено оружје после пуцњаве у школи у Данблејну где је страдало 16 ђака и један одрасли. И Нови Зеланд је реаговао после масовне пуцњаве у Крајстчерчу понудивши програм откупа оружја и уклонивши тако 60.000 комада оружја из поседа шире популације.
Наводи се и да у америчким савезним држава, попут Калифорније, Колорада, Мериленда и Мичигена, које су увеле одређене рестрикције када је у питању оружје, има мање страдалих од ватреног оружја него у Мисисипију, Луизијани, Новом Мексику, које имају либералније законе о поседовању оружја.
"И друге земље су се суочавале са масовним пуцњавама, али у САД-у превише званичника је зависно од донација индустрије оружја и њихове подршке да би предузели одлучне кораке да спасу животе".
