"Дојче веле": Најдубља криза до сада између Немачке и Француске

Односи Немачке и Француске су у кризи и сада је најгори могући тренутак за то, пише "Дојче веле" и додаје да одлагање овогодишњег Савета министара показује колико је дубок јаз између партнера.

"То не успева да прикрије ни посета немачког канцелара Олафа Шолца француском председнику Емануелу Макрону, која је на брзину заказана за ову среду", истиче немачки државни медиј.

Иако је из Јелисејске палате саопштено да одлагање Савета министара не говори ништа о стању немачко-француских односа, многи су то објашњење дочекали са сумњом.

"Од 1963. године, од када ти састанци на врху постоје, никада ниједан није био отказан", каже Штефан Зајдендорф, заменик директора Немачко-француског института.

Он упозорава да су ти састанци "заиста важни" за немачко-француску осовину, те да у Европи не може да се примени америчка доктрина према којој једна велика држава сама преузима водећу улогу, док је остале следе.

"Ниједна европска земља није довољно велика да би се сама бринула за политичку стабилност. Потребан нам је начелни договор Немачке и Француске, чије су позиције увек најудаљеније једна од друге. Онда остале државе-чланице могу да се оријентишу према том средњем путу", објашњава Зајдендорф.

Међутим, чини се да обе стране дају предност самосталном деловању. Берлин је недавно усвојио пакет помоћи због растућих цена гаса и струје вредан 200 милијарди евра, а да претходно о томе није информисао Париз, подсећа "Дојче веле" и додаје да се тако нешто могло очекивати, с обзиром да таква финансијска инјекција може да поремети тржишне механизме.

"Осим тога, Немачка је заједно са десетак других држава, али без Француске, недавно на једном састанку чланица НАТО потписала договор о пројекту за заједнички противваздушни одбрамбени систем, и поред тога што Француска заједно са Италијом већ ради на противракетном систему Мамба", наводи се у тексту.

Након тога, уследила је одлука Макрона да, заједно са Шпанијом и Португалијом, започне градњу новог гасовода између Барселоне и Марсеља који би служио за транспорт водоника, што представља замену за планирану повезницу између Шпаније и Француске, преко Пиринеја, коју подржава Берлин.

"Обе стране иду на живце једна другој. Немачка сматра да може да постигне мултилатералне договоре са мањим земљама мимо Француске, а Француска још од Макроновог говора 2017. на Универзитету Сорбона чека да се Немачка изјасни за већи степен европске интеграције", подсећа Зајдендорф.

Са друге стране, Софи Порншлегел из Европског центра за политику упозорава да Европа нема времена за тако нешто услед сукоба у Украјини, те да континенту предстоји енергетска криза.

"Ако будемо имали среће па не буде хладно, ову зиму ћемо још и да прегурамо. Али дугорочно нам је потребно европско решење за високе цене енергената, рецимо фонд солидарности. Ако више себи не можемо да приуштимо енергију, то онда води у економску кризу и раст незапослености", истиче Порншлегел и додаје да садашње поделе у Европи иду на руку руском председнику Владимиру Путину.

Да је ова криза између две земље дубља него иједна до сада, сматра Жак-Пјер Гуген са париског Института за међународне и стратешке односе и наводи да мање земље сада доводе у питање водећу улогу намечко-француског тандема.

Ставови две земље знатно се разликују и када је реч о одбрамбеној политици, каже Роња Кемпин из Фондације за науку и политику у Берлину и наводи да се Немачка одлучила за веће војне издатке, али да тај новац пре троши на директну куповину, него на заједничке војне пројекте. 

Штефан Зајдендорф из Немачко-француског института ипак види светло на крају тунела јер, како каже, до сада су сви немачки и француски лидери на крају схватили да не могу једни без других, "чак и када је изналажење компромиса било веома напорно".