Францускa државна ТВ: Да ли је брак Париза и Берлина пред разводом?
Француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц састали су се на маргинама Европског самита посвећеног енергетици. "Лепи осмеси, како би се сакрила тензија", преноси француска државна телевизија "Франс 24" и додаје да су двојица лидера покушали да се понашају као да је све у реду – Париз је чак најавио да ће Емануел Макрон примити Олафа Шолца следеће среде у Јелисејској палати.
Међутим, атмосфера сигурно није била толико срдачна, као што су желели да прикажу, а Емануел Макрон је нешто раније рекао новинарима да "ни за Немачку, ни за Европу, није добро да се изолују."
"Наша улога је да учинимо све да сачувамо европско јединство и да Немачка буде део тога", истакао је Макрон, на шта је Шолц одговорио: "Веома је јасно да је Немачка увек деловала у духу тог јединства."
Посебно је напето у односима између Париза и Берлина након најављеног одлагања француско-немачког савета, који је требало да се одржи 26. октобра, наводи "Франс 24". Након што су информације прво процуриле у европској штампи, немачка влада је и званично потврдила одлагање овог важног форума.
"Постоји читав низ питања (...) око којих се још нисмо усагласили", правдао се портпарол немачке владе Штефен Хебестрајт, упитан о могућим неслагањима између Берлина и Париза.
Са француске стране, ово одлагање је најпре било правдано бирократским потешкоћама у вези са дневним редом, да би, најзад, министар економије Бруно Ле Мер признао да постоје одређене потешкоће. Он је позвао на "стратешко редефинисање француско-немачких односа", како би се "створио нови савез, можда чак и јачи", али и "да се поново отворе нека питања."
Све ово подстакло је јавност да се запита колико су дубоки корени ових неслагања, тј. да ли је реч о пролазним трзавицама, иили је француско-немачки брак на корак до развода.
"Сви су помало на ивици"
"Тренутно постоје тензије, видимо да су сви помало на ивици, али морамо све то ставити у контекст", анализира Хелен Миард-Делакроа, професорка на Сорбони и специјалиста за француско-немачке односе. "Пре свега, морате схватити да постоји криза која пролази кроз целу Европу, која је пореметила снабдевање енергијом и која заоштрава геополитичке односе. Штавише, погрешно је представљати француско-немачке односе, који се састоје од различитих интереса, као дугу, мирну реку."
Међутим, тема око којих се разилазе - не недостаје, почевши од европске стратегије за снижавање цена енергије.
Париз жели ограничење цене гаса који се користи за производњу електричне енергије, које се већ примењује у Шпанији и Португалији и што је довело до пада цена. Али Берлин се томе противи, као и неколико нордијских земаља, укључујући Данску и Холандију, које нису претерано склоне државној интервенцији на тржишту.
Још један предмет трвења, такође на пољу енергетике, тиче се гасовода Мидкат, за који се Берлин залагао, а Париз је био против. Епилог овог случаја било је недавно саопштење Француске, Шпаније и Португалије да су постигли договор о пројекту који ће заменити МидКат, што је Емануел Макрон описао као „коридор зелене енергије између Португалије, Шпаније и Француске, а преко Француске и ка остатку Европе.”
Берлин још није званично реаговао на ову најаву, али изгледа да није био ни претходно обавештен, пише "Франс 24" и додаје да би ово можда могла бити мала освета Јелисејске палате због изостанка европских консултација када је Олаф Шолц најавио свој најновији план од 200 милијарди евра за подршку предузећима и домаћинствима у суочавању са инфлацијом.
Неслагања у домену одбране
Није само енергетика поље на коме постоје трзавице две земље. Иако је најава Олафа Шолца, неколико дана након почетка специјалне операције Русије у Украјини, да ће у буџет немачке војске инвестирати 100 милијарди евра, дочекана аплаузом у Паризу, месеци који су уследили изазвали су неспоразуме и разочарења.
Француској је посебно тешко пало када је Немачка, са којом је радила на пројекту европских борбених авиона СЦАФ, одлучила да набави тридесетак америчких борбених авиона Ф-35.
"Напад Русије на Украјину изнео је на видело јадно стање немачке војске. Немци су се уплашили када су схватили да су изложени и неспособни да се бране од спољног напада. Био је то шок. Олаф Шолц је прагматично одговорио куповином оперативних авиона у том моменту, јер СЦАФ неће бити спреман још неколико година", истиче Хелен Миард-Делакроа.
Најзад, Берлин се залаже за пројекат противракетног штита, који укључује и Израел, а коме жели да се придружи 14 европских земаља, укључујући Уједињено Краљевство, балтичке земље, Холандију, па чак и Финску. Париз се томе противи и осуђује "трку у наоружању" унутар континента.
