"Фајненшел тајмс": Нова опасна фаза економског рата, Русија узвраћа ударац

Економски сукоб Русије и Запада започет после почетка руске Специјалне војне операције у Украјини улази у нову, опасну фазу, пише "Фајненшел тајмс".

До сада, како се наводи, Москва је своје узвратне мере фокусирала углавном на притисак на европско тржиште енергената. Али после неколико одлука судова у Европи да заплене руску имовину у иностранству, и Кремљ је подигао улог и створио правни оквир за привремену национализацију стране имовине у земљи.

На коцки су пројекти који су коштали милијарде долара и за које су биле потребне године тешког рада, како се описује у тексту, а руска влада вероватно ће имати персонализован приступ сваком страном власнику имовине, "покушавајући да створи нове поделе на Западу, док профитирају интересне групе у Русији".

Прве жртве нове политике, две европске енергетске компаније фински "Фортум" и немачки "Јунипер" који имају имовину у Русији, недавно су указом руског председника Владимира Путина добиле привремену управу, пише ФТ. Овакав потез Кремља највероватније је изазвала одлука федералног административног суда у Лајпцигу који је одбацио тужбу руског државног нафтног гиганта "Росњефта" против немачке владе и њене одлуке донете у септембру да имовину компаније у Немачкој стави под надзор државног регулатора.

Пре те одлуке, "Росњефт" је био трећа највећа компанија за прераду нафте у Немачкој. Рафинерија "Росњефта" у Шведу, иако важна за економију шире области Берлина, али са већинским власником под санкцијама, није могла нормално да функционише: Трансакције које укључују санкционисане ентитете су незаконите и постојао је ризик од повлачења капитала.

У Москви се на такве одлуке европских влада гледа као на најобичнију пљачку, тако да је руководство у Кремљу морало да реагује. Русија је прошлог месеца увела правила за "напуштање" која се односе на западне фирме које желе да повуку свој капитал из те земље: Они своје деонице морају да продају са попустом од 50 одсто, а у обавези су и да уплате донацију за руску војску у износу од пет до десет одсто њихове вредности.

Декрет руског председника Владимира Путина омогућио је Савезној агенцији за управљање имовином да преузме контролу над западним предузећима која су била приморана да обуставе своје пословање у Русији. Задатак те агенције је да процени њихову вредност и да их прода руским купцима.

Мало је вероватно да ће Кремљ употребити исти принцип на свим страним предузећима, наводи "Фајненшел тајмс". Уместо тога, они ће постизати одвојене споразуме са инвеститорима у зависности од тога какав је њихов однос са Русијом. 

Западне компаније би тако могле да се нађу у неизвесној ситуацији. У западним земљама оне се налазе под притиском јавности да напусте руско тржиште, али их санкције спречавају да продају своје уделе у руским предузећима.

Истовремено, компаније које одлуче да се повинују новим руском прописима могле би бити означене као "помагачи Путиновог рата". Самим тим, многе од ових компанија би могле у потпуности да изгубе своје инвестиције у Русији.

Ни ЕУ ни Русија до сада нису развиле свеобухватне механизме за решавање проблема замрзнуте имовине. Потпуни распад веза две стране дефинитивно ће продубити конфликт, поготово како Русија буде настојала да казни Европу због увођења санкција.