Г7 у борби против глобалног утицаја Кине и Русије

Битка за глобални утицај управо се интензивира, док Кина, Русија, САД и њихови савезници покушавају да придобију владе трећих земаља у све снажнијој борби за душе и умове људи, преноси "Блумберг".

Појава мултиполарног света, који се састоји од разних фракција, што се најјасније открива у ставовима према Украјини, биће главна тема самита Г7 у Хирошими у Јапану, који се одржава од 19. до 21. маја.

Лидери Г7 и Европске уније припремају планове да се приближе одабраној групи држава у, како то они називају, глобалној "борби понуда" са Пекингом и Москвом.

Стратегија укључује рад са такозваним средњим земљама - као што су Бразил, Вијетнам, Јужна Африка и Казахстан, тврде за "Блумберг" дипломате који су имали увид у документе за овај самит. Ангажовање на високом нивоу, боља координација између инфраструктурних пројеката и акциони планови за сваку државу кључни су циљеви нове стратегије Г7.

"Ми смо потребнији западним силама него оне нама"

Ипак, ови потези заправо значе признање да кинеска "грануларна дипломатија" и обезбеђивање инвестиција, заједно са нуклеарно-енергетском технологијом и ђубривима, побеђују Запад. У суштини напора Г7 је удаљавање од "приступа заснованог на вредностима", ка приступу заснованом на опипљивим понудама, у важним областима као што су трговина и безбедност.

"Важно је да земљама широм света понудимо конкретне опције", изјавио је Брајен Николс, помоћник америчког државног секретара за западну хемисферу. Овим државама Вашингтон треба да понуди "јасну представу о томе како да имају успешне економије" и да им се стави до знања "да Кина даје обећања која не испуњава."

Понуда коју нуде савезници Г7 није једина понуда на столу. У тренутку када се председник Џозеф Бајден буде састао са својим колегама из Г7, председник Си Ђинпинг ће одржати дводневни самит Кине и Централне Азије у кинеском граду Сијан.

У јулу, председник Русије Владимир Путин састаће се са афричким лидерима у Санкт Петербургу, где ће окривити Запад за раст цена енергената и несташицу житарица, које су тешко погодиле афричке државе.

У августу ће се лидери групе БРИКС, коју чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка, састати у Јоханесбургу. Кључна тема биће проширење, како би укључили још 19 земаља, које се надају и увођењу заједничке валуте. Ове теме су прави поклон за Кину, која је прва предложила проширење и фаворизује појаву алтернативе америчком долару.

Двојица владиних званичника из такозваних средње великих земаља изјавила су да се свет драматично променио и да су западне силе изгубиле онај утицај који су раније имале: да врше политички и економски притисак на земље у развоју.

Један званичник је то једноставно формулисао: "Ми смо потребнији западним силама него оне нама."

Москва шири утицај на "Глобални југ"

То је била осетљива тема прошле недеље, када је амерички амбасадор у Јужној Африци оптужио Преторију да испоручује оружје Русији.

"Када је председник Бајден на почетку свог мандата говорио о свом приступу вредностима, привукао је велико интересовање", рекла је недавно јужноафричка министарка спољних послова Наледи Пандор. "Данашња ситуација, коју је створио овај сукоб, отежава да у то поверујемо."

Савезници Г7 су и раније покушавали да се супротставе утицају Кине, у чему су имали промењиве резултате. Сукоб у Украјини дао је крила Москви која је проширила свој утицај на Африку, Латинску Америку и на читав "Глобални југ".

Индија, која председава Г20, жели да сачува своју стратешку аутономију. Када је у питању избор између Запада и Кине, тврди "Блумберг", Индија ће вероватно подржати Вашингтон. Али, када Индија бира између Запада и Русије, Њу Делхи ће се окренути ка Москви.

Индија се у индустрији наоружања ослања на Русију, а индијски безбедносни и спољнополитички естаблишмент је дубоко скептичан према САД. Све што Запад нуди има своју цену, као што је коришћење људских права против Индије, а сличних бојазни нема у односима са Москвом.

Вијетнам, још једна земља у фокусу Г7, открива тешкоће другачије природе. Иако има користи од сарадње са америчким компанијама, као што је "Епл", чињеница је да Вијетнам не може игнорисати огромно кинеско тржиште. Кина остаје главни трговински партнер Вијетнама, САД су на другом месту.

Још од Вијетнамског рата, Ханој има безбедносно партнерство са Русијом. То је размишљање које постоји и у Африци, где је "Русија снабдевала оружјем ослободилачке покрете, а афрички континент то добро памти", додала је Пандор.

Западни поредак у опадању

У документима се помињу акциони планови ЕУ за јачање односа са четири "пилот земље", попут Бразила, Нигерије, Казахстана и Чилеа. То се показује као тежак задатак, посебно у Латинској Америци, где САД губе тежину, док Кина изграђује своје присуство. Како примећује председник Костарике Родриго Чавес, који представља једног од преосталих савезника САД, "врло мало земаља у Латинској Америци остају савезници САД."

Бразил постаје вођа овог покрета, а његов председник Луиз Инасио Лула да Силва настоји да се потврди као глобални државник. ЕУ ће, открива "Блумберг", настојати да поново покрене стратешко партнерство са Бразилом, закључи трговински споразум са блоком земаља Меркосур и са њима унапреди безбедносну и одбрамбену сарадњу.

Али у влади Бразила данас превладава мишљење да Г7 представља "стари поредак који се налази у опадању" и "има све више симболичан значај."