Избори у Грчкој: Владајући конзервативци воде у анкетама, али је други круг неизбежан

Први пут после више од деценије, Грци излазе на биралишта како би изабрали владу која ће самостално, без притиска међународних кредитора, водити привреду земље.

Конзервативни премијер Киријакос Мицотакис тражи други мандат након што је прошлог лета окончан драконски режим контроле потрошње, који су одредили међународни кредитори за спасавање грчке економије, наводи АП.

Дипломац Харварда, који говори енглески као и свој матерњи грчки, обезбедио је Грчкој неочекивано висок раст, пад незапослености и скори повратак на инвестициони рејтинг на глобалном тржишту обвезница.
Дугови према Међународном монетарном фонду су отплаћени пре времена.

Поновни избор 55-годишњег Мицотакиса раније је сматран "сигурицом", нарочито јер му анкете дају 45 одсто гласова, али то није довољно према новом изборном систему, због чега ће његова партија десног центра, Нова демократија, морати у другом кругу почетком јула да се бори за апсолутну већину гласова бирача којима су главне бриге економија и скок цена, док су скандали, оптужбе за кршење закона ЕУ и друга питања у другом плану, наводи "Политико".

Европске владе и ММФ упумпали су 280 милијарди евра у грчку економију између 2010. и 2018. како би спречили банкрот. Заузврат су захтевали реформе и сурове мере за смањење трошкова.

Озбиљна рецесија и године хитног задуживања оставиле су Грчку са огромним државним дугом, који је у децембру достигао 400 милијарди евра и оборио приходе домаћинстава којима ће вероватно требати деценија да се опораве.

Исцрпљени након политичких и економских превирања из ере спасавања, обични Грци су потонули у приватна задуживања, ниске плате и несигурност посла.

Мицотакис је изгубио дугогодишњу двоцифрену предност у истраживањима јавног мњења након железничке катастрофе 28. фебруара, у којој је погинуло 57 људи, од којих су многи били студенти, нарушивши слику владе као модерне и пословно оријентисане.

Европски парламент такође истражује скандал након што су истакнути грчки политичари и новинари открили шпијунски софтвер на својим телефонима. То откриће је продубило неповерење међу странкама у тренутку када је можда преко потребан консензус, оцењује агенција.

Очекује се да шест политичких странака уђе у парламент, у распону од националиста скептичних према НАТО-у, до Комунистичке партије. Крајње десничарској Партији Грка, коју је основао затворени бивши посланик са историјом неонацистичких активности, Врховни суд је забранио учешће.

Опозицију предводи 48-годишњи Алексис Ципрас, бивши премијер и ватрени лидер левичарске Сиризе. Његова кампања се у великој мери фокусирала на железничку катастрофу и скандал прислушкивања, али их није у довољној мери искористила. Његов "пртљаг" су бурни први месеци на челу земље 2015. у јеку финансијске кризе због које је Грчкој трећи пут било потребно међународно спасавање.

Истраживања јавног мњења показују да избори неће донети потпуног победника према новоуведеном систему пропорционалне заступљености, због чега ће можда бити потребни други избори почетком јула, када би се систем вратио на онај који фаворизује победничку странку са бонусом за место у парламенту.

Чак и тада, тренутне анкете сугеришу да би Мицотакис могао бити приморан у коалицију, а некада моћна социјалистичка партија Пасок - која је скоро нестала током кризе - потенцијално би могла да буде језичак на ваги.

"Ми немамо културу консензуса у нашем политичком систему, то је више нулта сума: ако ви изгубите, ја добијам", каже Тодорис Георгакопулос, уреднички директор диаНЕОсис, независног истраживачког центра у Атини.

Грејс период релативно ниских годишњих рачуна за отплату кредита за спасавање трајаће још 10 година, рекао је он.

"До тада морамо смислити нови продуктиван модел за земљу. Многе од наших најважнијих реформи су остављене за крај, у правосудном систему, образовању и здравству, јер ће оне бити најтеже. Изазов на овим изборима биће проналажење консензуса који је потребан међу политичким снагама у земљи како би се ове веома тешке реформе могле спровести", додао је Георгакопулос.

Више од 9,8 милиона Грка има право да гласа на општим изборима за 300 посланика у једнодомном парламенту који имају четворогодишњи мандат.

Први пут ће се снизити старосна граница за гласање на 17 година, а такође ће први пут грчким држављанима који живе у иностранству бити дозвољено да гласају у земљи у којој живе.

Бирачка места, којих је укупно око 22.000, биће отворена у 7 сати ујутру и остаће отворена 12 сати. Министарство унутрашњих послова процењује да ће до 22 сата бити пребројано 80 одсто гласова.