РТ Балкан анализа: Да ли је Грчка најслабија карика међу чланицама ЕУ које не признају "Косово"?

Гласање у Комитету министара Савета Европе о томе да се захтев Приштине за чланство у овој институцији проследи Парламентарној скупштини СЕ изазвао је бурне реакције у српској јавности и међу званичницима у Београду, а најављена је и промена у спољној политици Србије. 

"Нема боље прилике од овакве да се покаже с ким можете да рачунате као са савезником", рекао је министар спољних послова Ивица Дачић за телевизију "Курир", најављујући да ће спољна политика Србије "сигурно доживети неке корекције кад је реч о појединим државама", које "не уважавају наше интересе по питању од највећег значаја за нас, него очигледно воде рачуна о нечијим другим интересима".

Он је додао да је гласање у СЕ било одговор на питање ко Србију стварно сматра за пријатеља, а ко је то само на речима.

Неки су Дачићеву дипломатску горчину схватили као прст уперен пре свега у Грчку, једну од пет земаља ЕУ које не признају "Косово", а која је на гласању у СЕ била уздржана. 

Англосаксонски фактор

Са жаљењем констатујемо да је Грчка таквим неочекиваним поступком довела до извесног захлађења у односима две веома блиске и традиционално пријатељске земље, каже некадашњи југословенски амбасадор у Грчкој Драгомир Вучићевић за РТ Балкан. 

"Стиче се утисак да тај поступак не одобрава ни добар део грчке јавности, сматрајући да је грчка влада, запостављајући свој националне интересе, поступила под притиском америчке и бриселске администрације, у њиховом настојању да наметну решење питања 'Косова' по њиховим правилима, ради коначног остваривања циљева које су имали у виду током покретања агресије НАТО пакта на Југославију 1999. године", каже Вучићевић.

За неке неочекиван, а за друге не толико изненађујући поступак Атине, с обзиром на обавезе према "западним партнерима". 

Душан Илић са Института за европске студије истиче да не треба заборавити англосаксонски фактор који је, како наводи, створио савремену Грчку 1829. године. Додаје да је Грчка остала у англосфери наредна два века, с тим што је Велика Британија после Другог светског рата "препустила палицу САД". 

"Грчка је као чланица НАТО пакта зависна од САД. Међутим, имајући у виду скорашњи војни споразум са Француском у контексту грчко-турских тензија, она има одређених обавеза и према ЕУ и према Француској као војном фактору у ЕУ, али и према немачким кредиторима", подсећа Илић за РТ Балкан. 

Он сматра да грчко-албански односи нису довољно испраћени у Србији, те да их симплификујемо и углавном сводимо на заједничку (српску и грчку) "бојазан од стварања некакве Велике Албаније, која се де факто ствара само на територији Србије, али не и на територији Грчке".

"Ми мислимо да је Грчка априори антиалбански настројена, што није случај у свакодневном политичком животу", наводи Илић.

Дамоклов мач изнад Атине

Иако је накнадна памет омражена, не може да се порекне да су се многима палиле црвене лампице још приликом отварања трговинске канцеларије Приштине у Грчкој, или посета на министарском нивоу између Грчке и тзв. Косова. 

Ни то није тако изненађујуће, сматра Илић, будући да у Грчкој живи бар номинално 600.000 држављана Албаније, који су "трбухом за крухом дошли ту на привремени рад, а онда трајно остали".

Он подсећа и да део грчких политичких елита вуче порекло од сулиота, Албанаца православне вере који су се асимиловали у грчку нацију још у 19. веку.

"Не треба заборавити на фактор Фанара, односно Цариградске патријаршије, која је по свему судећи и по свим поступцима протеклих година, директна испостава западних сила. Тако да Грчка управља своје националне интересе покушавајући да их уклопи у геополитички контекст и покушавајући да избегне сукоб са другом чланицом НАТО пакта – Турском, који заиста већ више година виси као Дамоклов мач изнад Атине", каже Илић. 

Додаје да Грци нису још увек толико близу финалном чину признавања тзв. Косова, с обзиром да имају своје националне интересе пре свега на Кипру, који би, како наводи, били потпуно угрожени на тај начин.

Најслабија карика

С обзиром на то да процедура за улазак у Савет Европе може да траје и до две године, изгледа да ће бити довољно времена да се покаже, да парафразирамо министра спољних послова, ко је у дипломатији вера, а ко невера.

Тачније, да ли ће се ланац од пет непризнавача тзв. Косова у ЕУ распасти и да ли ће баш Грчка бити "најслабија карика" која ће до тога довести. 

"Остаје извесна нада да ће влада Грчке до коначног гласања на Скупштини СЕ преиспитати свој коначан став, показати више разумевања за интересе Србије и поступити у складу са традиционалним пријатељством Грчке и Србије", наводи Вучићевић. 

Он додаје да би било тешко очекивати да грчка влада фундаментално промени свој став у смислу признавања "Косова", али се може очекивати да задрже "неки такав полујасан став".

У међувремену се огласила и грчка опозициона Сириза, која је осудила потез Мицотакисове владе, упозоравајући да тим поступком долази до раскида односа Србије и Грчке "због сигнала из Вашингтона", пренела је "Политика". 

Министарство спољних послова Србије излило је у твиту своју захвалност Ципрасу и Сиризи, а такве изјаве распириле су српску националну машту и веровање да би све било другачије кад би власт и опозиција у Грчкој замениле места.

Међутим, то није тако битно, оцењује Илић. 

"То су одређени процеси који су дугорочни и које је Грчка практично зацртала, односно које су јој зацртале силе које су је стварале", каже наш саговорник.

Због свега наведеног, врло је могуће да Грчка учини де факто признање тзв. Косова и да подигне дипломатске односе са такозваном државом Косово на виши ниво, нпр. отварајући специјална изасланства, додаје Илић. 

"Али претпостављам да у овом тренутку и наредних неколико година, док год је оваква ситуација високих тензија са Турском, да не би требало да очекујемо експлицитно признање. Мада ништа није искључено, имајући у виду и промењени положај Турске у сукобу на истоку Европе, тако да у том контексту врло је могуће да покровитељи Грчке од ње буду експлицитно тражили да се и на тај начин одреди према независности тзв. Косова", закључује Илић. 

Без одговора у Делфима

Српска дипломатија најавила је готово апсолутни реципроцитет у будућим односима са пријатељима који су је разочарали.

Први корак направила је премијерка Ана Брнабић која је одустала од учешћа на Економском форуму у Делфима, мада би чувено стециште грчких пророчица можда имало одговор на питање хоће ли се реципроцитет исплатити. 

Након тога стигла је и вест, коју је пренео грчки лист "Катимерини", да су српске специјалне снаге одустале од учешћа у мултинационалној војној вежби "Орион 23".

У питању је највећа војна вежба Француске у последњим деценијама која се реализује са савезницима из НАТО-а, укључујући и Грчку.

Српска страна раније је потврдила учешће у једном делу активности које се одвијају у сарадњи са Генералштабом националне одбране Грчке, али то је било пре него што је "односе Београда и Атине захватио мраз, што је обрнуто пропорционално наступајућем пролећу", поетично је сумирао "Катимерини". 

Наш саговорник, ипак, не види прилику за примену обећаног реципроцитета, бар када је Грчка у питању. 

Илић наводи као пример то што је Република Србија признала грчку националну мањину на својој територији, док Грчка Република "није, нити ће икада признати српску националну мањину на својој територији". 

"Реципроцитет није поштован ни на другим пољима, тако да не видим простор за његово испољавање осим неких радикалнијих потеза, али њих је тешко очекивати, имајући у виду да Грчка ипак формално није признала 'Косово'. Тако да нисмо баш у некој најбољој позицији према Грчкој", објашњава.

Илић указује да би близу статуса најслабије карике међу непризнавачима "Косова" могла да буде и Румунија, с обзиром да је она геополитички много важнија у контексту рата на истоку Европе, као и да је "имала свог удела у косовским такозваним евроинтеграцијама".

"Такође, Румунија је главни савезник САД, поред Пољске, у њиховом походу на Исток, тако да ме не би изненадило да Румунија преузме палицу и постане та најслабија карика. Свакако се најмање очекује од Шпаније и Кипра да то учине", закључује Илић.