Клуб усамљених срца: Како је самит Г7 постао скуп невољених светских лидера

Долазе из далеких крајева света, говоре различите језике, обухватају широк идеолошки спектар и имају од 43 до 80 година. Али једно је заједничко председнику САД Џозефу Бајдену и осталим лидерима Групе 7 који се састају овог викенда у Јапану - нису баш толико популарни код куће, пише "Њујорк тајмс".

За Бајдена и његове колеге из водећих светских индустријских сила, ово је доба демократског незадовољства када се чини да су бирачи непрестано незадовољни председницима и премијерима које су изабрали.

Сваки лидер је у проблему из различитих разлога, али њихове заједничке борбе наглашавају крхкост слободних друштава у времену дубоких политичких и културних подела, наводи амерички лист у коментару самита у Хирошими.

То је овогодишњи самит у Јапану учинило "клубом усамљених срца", где невољени лидери могу да се јадају и размењују идеје како да се умиле својим бирачима. Неколико дана далеко од куће може бити добродошло олакшање за лидере, прилика да се шепуре и држе и играју улогу државника који обликује снаге историје.

Али њихове невоље имају начин да их прате и могу ограничити њихове могућности и утицај.

Бајден је, пише "Њујорк тајмс", самит започео не узвишеном дискусијом о државним пословима, већ полусатним телефонским позивом Вашингтону да провери како теку преговори са републиканцима у вези питањем потрошње и дуга. Завршио је дан тако што је пропустио гала вечеру како би примио још један позив од куће о разговорима о потрошњи.

Подаци анкете које је саставио "Морнинг консалт" последњих дана показују да су лидери само четири од 22 велике проучаване земље имали рејтинг изнад 50 одсто: Нарендра Моди из Индије, Ален Берсет из Швајцарске, Андрес Мануел Лопез Обрадор из Мексика и Антони Албанезе из Аустралије.

Модију, који је у Хирошиму дошао као посматрач, сви завиде на подршци од 78 одсто.

Насупрот томе, ниједан лидер Г7 не би добио подршку већине. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, изабрана тек прошле јесени, најбоље је прошла са рејтингом од 49 посто, показали су подаци "Морнинг консалта".

Потом следи Бајден са 42 посто подршке, канадски премијер Џастин Трудо са 39 посто, немачки канцелар Олаф Шолц са 34 одсто, британски премијер Риши Сунак са 33 одсто и премијер Јапана Фумио Кишида са 31 одсто. Француски председник Емануел Макрон заостаје са 25 одсто.

"Мој инстинкт је да су ниске анкете више одраз растуће поларизације у великом броју ових друштава", рекао је Мајкл Абрамовиц, председник "Фридом хауса", организације са седиштем у Вашингтону која подстиче демократију широм света. "Бајден би могао да поплоча улице златом, а пола земље то не би одобрило. Очигледно је да демократије морају да буду боље, али нема доказа да ауторитарни режими могу да ураде бољи посао."

Разочарење садашњим руководством показује се као тест издржљивости демократије у тренутку када је она под притиском, наводи "Њујорк тајмс". Анализа "Фридом хауса" показала је да се слобода "повлачи" широм света 17 година заредом.

Усред опште киселости, сваки лидер се суочава са различитим проблемима. Макрон, који је само прошле године победио на реизбору са 58,5 одсто гласова, остао је без подршке када је прогурао повећање старосне границе за одлазак у пензију са 62 године на 64 године, што је изазвало насилне уличне протесте. Анкета објављена овог месеца показала је да би Макрон изгубио реванш од Марин Ле Пен, лидерке крајње деснице коју је победио прошле године.

Исто тако, да су избори одржани сада, недавна истраживања показују да би Конзервативна партија Ришија Сунака изгубила од Лабуристичке партије у Британији, Либерална партија Трудоа би изгубила од Конзервативне странке у Канади, а Социјалдемократска партија Шолца изгубила би од Хришћанско-демократске уније у Немачкој.

Неки политички ветерани слабост лидера Г7 приписују економској анксиозности након пандемије. "Изгледа да је талас незадовољства запљуснуо наше демократије", рекао је Карл Билт, бивши премијер Шведске. "Мислим да би повратак инфлације има неке везе са овим."

Инфлација је свакако ослабила подршку Бајдену, заједно са кризом на југозападној граници, страхом од урбаног криминала, љутњом због владине потрошње и забринутошћу због година председника који тражи од бирача да му дају други мандат и тако га одрже на власти док не напуни 86.

Најбоља ствар коју Бајден има, политички, је вероватноћа да ће се следеће године поново суочити са Доналдом Трампом, реванш за који његови стратези претпостављају да би привукао демократе и неодређене који нису одушевљени председником, али се противе бившем председнику.

Упркос томе, према анкетама, није сигурно да ће Бајден моћи да победи свог претходника по други пут, а Бајденове колеге у Јапану су дубоко забринуте због Трамповог повратка на власт, наводи лист.

Ово није први пут да се Група 7 окупила док су лидери под притиском код куче. Међутим дугогодишњи аналитичар блока каже да се то дешава углавном када су матичне земље лидера погођене озбиљном рецесијом или стагфлацијом, што није случај сада.

"У временима тако мале подршке бирача, самит Г7 постаје ултимативни клуб усамљених срца, када лидери деле свој политички бол, везују се једни за друге због тога и разговарају о томе шта 'ради' у свакој земљи како би добили идеју и можда су се вратили на прави пут", рекао је Џон Џеј Киртон, директор истраживачке групе Г7 на Универзитету у Торонту. "Ово је један од начина на који самит служи као комитет за реизбор постојећих лидера код куће."

Абрамовиц ипак сматра да политичке невоље лидера Г7 треба схватити као доказ да демократија функционише. "За разлику од ауторитарних лидера, ако демократски лидери не ураде посао, биће смењени", рекао је он. "Одговорност је снага демократије, а не слабост."