Свет
Јерменија: Спремни смо да признамо Карабах као територију Азербејџана
Неопходно је да се и даље разговара о правима Јермена који живе у Нагорно-Карабаху, казао је јерменски премијер Никол Пашињан
Јерменија је спремна да призна Нагорно-Карабах као део суседног Азербејџана, изјавио је данас премијер Никол Пашињан. Он је на конференцији за новинаре додао да је спреман на тај чин ако власти Бакуа гарантују безбедност и права локалног становништва, које претежно чине етнички Јермени.
Пашињан је прошле среде рекао да Јерменија и Азербејџан међусобно признају територијални интегритет унутар совјетских административних граница.
"Тих 86,6 хиљада квадратних километара азербејџанске територије укључује и Нагорно-Карабах. Међутим, инсистирам да се о питањима права и безбедности Јермена, који живе у Нагорно-Карабаху, разговара на формату Баку-Степанакерту", прецизирао је Пашињан на конференцији за новинаре.
Како је Пашињан појаснио, Јереван је спреман да призна територијални интегритет Азербејџана на површини од 86,6 хиљада квадратних километара, и сматра да је и Баку спреман да призна територијални интегритет Јерменије на површини од 29,8 хиљада квадратних километара.
Међутим, неопходно је да се створе гаранције под којима неће бити етничког чишћења и геноцида над Јерменима у Карабаху.
Премијер Пашињан очекује да ће Јерменија ускоро потписати мировни споразум са Азербејџаном, у току су интензивни преговори између Јеревана и Бакуа.
"Јерменија остаје посвећена миру у региону. И надамо се да ћемо се ускоро договорити око текста мировног споразума и да ћемо моћи да га потпишемо", казао је он.
Међутим, Пашињан сумња да би његова земља била спремна да потпише мировни споразум у оквиру предстојећег састанка у Москви, када ће се састати са председником Русије Владимиром Путином и Азербејџана Илхамом Алијевим.
Према његовим речима, један од кључних фактора у разговорима је чињеница да су се обе стране у једном тренутку ангажовале за отворени дијалог.
У четвртак 25. маја у Москви је планиран састанак Пашињана и Алијева уз посредовање Путина. Лидери Јерменије и Азербејџана ће имати прилику да разговарају о условима мира и у Кишињеву 1. јуна, како је додао Пашињан. Састанку у престоници Молдавије присуствоваће и председник Европског савета Шарл Мишел, француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц.
Алијев потврдио: Неизбежан је мировни споразум са Јерменијом
Неизбежно је да Азербејџан и Јерменија потпишу мировни споразум, потврдио је председник Азербејџана након изјаве јерменског премијера да територија Азербејџана, коју је Јереван спреман да призна, укључује и Карабах.
"Надамо се да ће мировни преговори на крају донети дугорочни мир на Кавказу. Да подсетим да су азербејџанске земље биле под окупацијом дуги низ година, око 30 година. Милион Азербејџанаца је тада протерано из својих домова. Сматрамо да је потписивање мировног споразума неизбежно, а са наше стране покушавамо да уложимо конструктивне напоре за постизање овог циља. Наравно, овај мировни споразум мора да буде у складу са међународним нормама и принципима", рекао је Алијев, преносе "РИА Новости".
Сукоб у Нагорно Карабаху се поново разбуктао крајем септембра 2020. године, као наставак дугогодишњег конфликта који је довео до многобројних цивилних жртава. Стране су неколико пута покушавале да закључе примирје, а као успешан се показао споразум постигнут у ноћи 10. новембра. Уз посредовање Москве, Азербејџан и Јерменија су се договорили да потпуно прекину ватру, да остану на својим позицијама, и размене заробљенике и тела погинулих.
Поред тога, Азербејџану су враћени региони Келбаџар и Личин, као и део региона Агдам, који су раније били под контролом непризнате Републике Нагорно-Карабах. Руске мировне снаге су стациониране у региону.
Јереван и Баку су прошле године, уз посредовање Русије, САД и Европске уније, започели разговоре о будућем мировном споразуму.
