НАТО на мукама: Ко ће бити Столтенбергов наследник?

Захуктава се трка за позицију следећег шефа НАТО-а, а Ројтерс наводи да је то трка "на слепо" у којој нема ни назнаке будућег победника, иако се, као потенцијални кандидати помињу бројна имена.

Јенс Столтенберг, Норвежанин који је генерални секретар трансатлантске војне алијансе, требало би да се крајем септембра повуче након девет година на тој функцији, а многе чланице савеза желе да се питање његовог наследника реши управо на самиту НАТО-а у Литванији средином јула, ако не и раније.

Што значи да нема много времена за постизање консензуса око новог лидера, па би, како Ројтерс сугерише, могло да се догоди и да чланице од Столтенберга затраже да му се мандат продужи по четврти пут.

"Ко год да преузме узде, учиниће то у критичном тренутку, суочавајући се са двоструким изазовима одржавања јединства у подршци Украјини, истовремено чувајући се од било какве ескалације која би увукла НАТО директно у рат са Русијом", коментарише ова агенција.

Волас и Фредериксен

Британски министар одбране Бен Волас прошле недеље је открио да би волео да баш он преузме тај посао, али будући да поједине владе траже да на место генералног секретара НАТО-а, дође и прва жена, као озбиљан кандидат појављује се данска премијерка Мете Фредериксен.

Без обзира на изузетну јавну истакнутост те функције, влада тајновитост око избора особе која ће је заузети- углавном се све своди на консултације лидера и дипломата које ће се наставити све до постизања коначне сагласности.

Џејми Шеј, бивши високи званичник НАТО-а који је служио у Алијанси 38 година, тврди да лидери земаља у оквиру НАТО-а траже квалификованог политичара, доброг комуникатора и дипломату.

"Важан део посла је одржавање породице на окупу и стално држање свих на броду, као контактирање са свим савезницима како бисте били сигурни да се бавите њиховим проблемима", истиче Шеј.

Многе дипломате зато управо Воласа виде као јаког кандидата, док неки, посебно Француска, желе да генерални секретар буде изабран из земље Европске уније, надајући се ближој сарадњи НАТО-а и ЕУ.

"Фредериксен испуњава све горенаведене критеријуме. Иако каже да није кандидат, престала је да понавља да није заинтересована за посао. НАТО дипломате кажу да се о њој озбиљно размишља иза кулиса", истиче Ројтерс, додајући да док то место традиционално иде Европљанину, сваком озбиљном кандидату је потребан благослов Вашингтона, који је доминантна сила НАТО-а.

Бајденова администрација, према овој агенцији још нема фаворита, али на другој страни океана води се жива дебата о будућности функције лидера номиналног Савеза.

Портпарол Стејт департмента каже, међутим, да је "прерано да се спекулише о томе кога ће Сједињене Државе подржати".

Социјалдемократа Фредериксен (45) постала је најмлађа премијерка Данске у 2019, а те функције морала би да се одрекне ако добије ангажман у НАТО-у.

То би, како политички коментатори тврде њену иначе крхку владу довео на ивицу колапса.

Ако би Фредериксен добила посао, била би трећи по реду шеф НАТО-а из неке нордијске земље.

Мање вероватни кандидати

Као друге опције појављују се естонска премијерка Каја Калас, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен из Немачке и заменица премијера Канаде Кристија Фриланд.

Дипломате, међутим, кажу да многе чланице НАТО-а став Калас према Русији сматрају превише "јастебовским", док је Фон дер Лајенова, према мишљењу Берлина. потребнија у Европској Комисији. За Фриланд је минус то што је неевропљанка, која је притом из државе која нема нарочито великодушна давања за војску.

Но, нису то једине опције, јер често се помињу и друга имена. На пример, ветеран холандске владе Марк Руте, који тврди да и не жели функцију, као и шпански премијер Педро Санчез, који, по свему судећи има преча посла, јер га током ове године, код куће чекају општи избори.

Неке дипломате које су причале за Ројтерс, такође сумњају да би многи кандидати о којима се расправљало били неприхватљиви за турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Њега очекују избори, али му се предвиђа и победа, а он до сад није показао да имало страхује да блокира консензус НАТО-а (као на пример по питању пријема Шведске у Алијансу).