Шеф енергетске компаније: Због зелене политике, Немачка ће ускоро остати без струје

Шеф енергетске компаније (РВЕ) страхује да ће на средњи рок у Немачкој доћи до несташице струје, што би компаније могло натерати на егзодус из земље, преноси "Билд".

"Просперитет Немачке заснован је на снажној индустрији", изјавио је шеф РВЕ Маркус Кребер. "Оскудно снабдевање енергијом довешће до високих цена, што ће угрозити конкурентност Немачке као индустријске земље", додао је. "Сада видимо прве знакове деиндустријализације."

"Као индустријска локација, Немачка има озбиљан проблем: немамо на располагању толико енергије колико нам је потребно", наставио је Кербер. "Овај јаз доводи до високих цена и до оправдане забринутости за конкурентност."

Једно је сигурно: савезна влада жели да се у производњи струје у потпуности преоријентише на зелену енергију. До 2030. године, 80 одсто енергије требало би да потиче од сунца и ветра. До 2035, сва струја би требало да долази из обновљивих извора.

Ипак, Немачкој ће, све више, бити потребна струја из иностранства. Пошто су средином априла искључене последње три нуклеарке, Немачка је морала да купује више струје у иностранству него што је испоручивала.

Шеф РВЕ стога позива на "огромна улагања у зелену енергију." Према његовим речима, "воља и новац су ту. Да би се инвестиције заиста оствариле, потребан је дугорочно поуздан оквир, који ће створити стварне подстицаје."

Садашња енергетска политика је операција на отвореном срцу друштва

Кребер у свом упозорењу није усамљен. Генерални директор хемијске групе "Евоник" Кристијан Кулман говорио је на Немачком радију о "катастрофи енергетске политике."

Како је упозорио Кулман: "У Немачкој плаћамо највише цене струје на свету, а свака привреда живи и зависи од јефтиног и доступног снабдевања енергијом."

Закључак Кулмана је једноставан: "Немачка је под притиском као пословна локација."

Енергетски стручњак Роланд Фарнунг такође позива на узбуну: "Енергетска политика, коју сада усваја савезна влада, практично представља операцију на отвореном срцу друштва, са значајним ризицима за немачке компаније."

Фарнунг прилично добро познаје енергетска тржишта. Био је извршни директор енергетских компанија, као што су "Енерги АГ" и "Хамбургише електрицитетс верке".

Уколико се задржи садашња енергетска политика, он страхује од "много виших цена струје у будућности."

Конкретно, према публикацијама Федералне мрежне агенције, Фарнунг предвиђа да би до 2030. трошкови за производњу електричне енергије у Немачкој могли да порасту са садашњих 10,3 цента на 15 центи по киловат сату.

Поређења ради, У САД су трошкови производње електричне енергије свега три цента по киловат сату, док у Кини износе четири цента. То значи да ће Немачка у будућности још више изгубити на конкурентности и, у енергетском смислу, постати још мање атрактивна локација.

Јасмин Фахими, председница Немачке конфедерације синдиката (ДГБ), у "Ханделсблату" упозорава на егзодус немачке индустрије и позива на осетно снижење индустријске цене струје, што би, према њеном мишљењу, требало да се постигне путем субвенција.

Како каже Фахимијева, "са конкурентним ценама енергије, висококвалитетне локације могу да се такмиче са Кином и на средњи и дуги рок, уз више сигурности за улагања."

Према подацима Федералног завода за статистику, у Немачкој је у првом тромесечју произведено и испоручено укупно 132,8 милијарди киловат сати електричне енергије, што је "необично низак" ниво.