Необјашњиво: Расте број оболелих од рака међу миленијалцима у развијеним земљама

Када је 2017. Педи Скот почео да трпи болове у стомаку, могућност рака му никада није пала на памет. Британски фотограф и филмски стваралац, која је посао често водио на опасне терене, имао је само 34 године и поносио се својом физичком спремом.

Испоставило се да имао узнапредовали рак црева који се проширио на његову јетру.

Скотово искуство није аномалија. У последњих 30 година дошло је до пораста случајева такозваног рака "раног почетка" код млађих од 50 година. Повећање је толико значајно да су водећи епидемиолози предложили да се то назове епидемијом, упозорава "Фајненшел тајмс".

Анализа података Института за здравствену метрику и процену на Медицинском факултету Универзитета у Вашингтону показује да је у последње три деценије стопа обољевања од рака у групи индустријализованих нација Г20 порасла брже за особе од 25 до 29 година него било коју другу старосну групу — за 22 процента између 1990. и 2019. Стопе за особе од 20 до 34 године у овим земљама су сада на највишем нивоу у последњих 30 година.

Насупрот томе, случајеви у старијим старосним групама - онима старијим од 75 година - опали су са свог врхунца око 2005. године.

Истраживачи немају дефинитивно објашњење зашто су људи у напону снаге знатно рањивији на болест од својих колега у ранијим генерацијама.

Постоје неки трагови о врстама рака који погађају младе, верују истраживачи. Међу особама од 15 до 39 година, случајеви колоректалног карцинома порасли су за 70 одсто у земљама Г20 између 1990. и 2019. године, знатно више у поређењу са порастом свих карцинома од 24 одсто, показало је истраживање "Фајненшел тајмса".

Анализа коју је направило Америчко друштво за рак на основу националних података о учесталости и морталитету од рака сугерише да ће ове године 13 одсто случајева колоректалног карцинома и 7 одсто смртних случајева бити код људи млађих од 50 година.

Овај тренд има економске, клиничке и друштвене импликације. Научници су све више уверени да промене у исхрани и начину живота које су започете средином прошлог века садрже бар део кључа загонетке.

Др Френк Синикроп, онколог и гастроентеролог на клиници Мејо у САД, каже да је инциденција болести значајно порасла међу људима рођеним 1960-их или касније. Повећање броја млађих људи који му долазе на лечење последњих година је "прилично алармантно", каже он.

Исхрана и начин живота којима су деца изложена у раном животу вероватно је фактор, каже он и указује на гојазност у детињству која је "постала све присутнија и проблематичнија у последњих 30 година". Међутим, ниједан фактор то не може у потпуности да објасни, додаје Синикроп.

Док истражују везу са исхраном, истраживачи указују на могућност да промене у микробиому - отприлике 100 хиљада микроба који живе у нама, углавном у цревима - повећавају подложност раку. Сматра се да микробиом игра кључну улогу у укупном здрављу, укључујући варење и регулацију имунолошког система, као и заштиту од бактерија које изазивају болести и помаже у производњи виталних витамина.

Верује се да конзумирање хране са високим садржајем засићених масти и шећера мења састав микробиома на начине који могу штетити здрављу појединца. Иако ове промене утичу на људе свих узраста, истраживачи верују да је веома значајно да су случајеви раног рака почели да расту од око 1990. 

Рак се често развија деценијама – људи могу годинама да носе споро растуће туморе – тако да за оне којима је болест дијагностикована у двадесетим, тридесетим и четрдесетим годинама "неки од фактора ризика су се можда десили док су били беба или чак у материци", каже проф. Шуџи Огино, епидемиолог на Харварду.

Чињеница да је највећи пораст броја карцинома код младих био код гастроинтестиналних варијанти — колоректалног, као и рак једњака, желуца, панкреаса, жучних канала, јетре и жучне кесе — подржава везу са исхраном.

Неки други типови рака који се све чешће примећују код млађих људи, као што су карцином дојке, бубрега и ендометријума, плус мијелом рака крви, могу бити резултат и гојазности и стања микробиома, иако им недостаје очигледна веза са дигестивним системом, каже Огино.

Поред тога, употреба антибиотика и лекови генерално могу утицати на микробиом појединца, који се понекад назива њиховим "бактеријским отиском прста".

Веза са микробиомом је и даље посредна, наглашава он и указује на друге промене које су се догодиле од 1950-их па надаље: више седења, промене у обрасцима спавања и излагање јаком светлу ноћу које може утицати на циркадијалне ритмове и метаболизам. "Све ове промене се дешавају паралело, тако да је тешко открити кривца. Вероватно постоји више криваца који раде заједно", каже он.

Чини се да ће пораст случајева у богатим западним земљама сада наићи на закаснели, али снажан одјек у сиромашнијим земљама у којима су се ове друштвене промене десиле деценијама касније него у САД или Великој Британији.

Истраживање "Фајненшел тајмса" показује да је између 1990. и 2019. године стопа рака код особа од 15 до 39 година порасла знатно брже у земљама са вишим средњим дохотком, као што су Бразил, Русија, Кина и Јужна Африка, у поређењу са земљама са високим приходима: 53 одсто у поређењу са 19 одсто.