Магазин
Седам здравствених ризика који настају због седећег начина живота
Иако може изгледати као безопасан или чак неопходан део савременог живота, истина је да дуготрајно седење представља значајан ризик по наше здравље и добробит. Од мишићно-коштаних проблема до кардиоваскуларних, утицај седентарног понашања је далекосежан и може имати озбиљне последице. Седећи послови су све заступљенији, а посебно након пандемије када се све више људи определило за рад на даљину, који захтевају дуже седење за рачунаром.
Од педесетих година прошлог века, проценат седећих послова, који захтевају продужене периоде седења, порасао је за 83 посто. Уколико овом списку додамо интернет и нове послове који се могу обављати од куће, лако је схватити да постоје људи који обављајући свој посао, заправо седе од јутра до мрака.
Ово повећање седентарног начина живота већ узима данак здрављу, наводи Светска здравствена организација (СЗО). Њихови стручњаци процењују да физичка неактивност узрокује до два милиона смрти годишње, што је једна од 10 водећих узрока смрти и инвалидитета у свету, преноси портал "Бест лајф" ("Best life").
Зашто седење толико лоше утиче на наше здравље?
1. Гојазност
Целодневно седење може довести до бројних здравствених проблема, а највећа вероватноћа је да ће се они појавити код особа које имају прекомерну тежину или гојазност.
Пре свега, дуго седење може довести до повећања телесне тежине, јер се неактивношћу успорава метаболизам.
Студија из 2012. године, је доказала повезаност гојазности и седентарног начина живота.
Подаци Центра за контролу болести показују да је у САД, где је стопа гојазности већа од 30 процената, чак исти проценат одраслих особа уопште немају физичке активности.
2. Појава бола у леђима
Целодневно седење напреже кичму, врат, руке и ноге, што доводи до тога да се код многих особа развије хронична бол.
Дуго седење може да доведе до лошег држања и болова у леђима, посебно ако се не седи у специјалним столицама (ергономске столице) или се целодневни рад обавља у неком од погнутих положаја.
То је због тога што је кичма дизајнирана да се издужи, како би у том случају тело могло ефикасно да испоручује кисеоник, крв и храну околним мишићима, пршљеновима и дисковима. Када се седи на каучу, кревету или другој мекој површини током дужег периода, кичмени пршљенови постају угрожени.
Решење би се могло наћи у паузама од дугог седења, које могу побољшати мишићно-коштано здравље. Препоруке физијатара су да се на сваких пола сата стоји, протеже и хода најмање минут или два. Редовним кретањем и истезањем током дана, помоћи ће да зглобови, лигаменти, мишићи и тетиве буду опуштенији, што ће заузврат помоћи да се људи који дуго седе осећају пријатније и опуштеније, а самим тим и продуктивније.
3. Развијају се болести срца
Истраживања показују да када се седи цео дан, ризик од кардиоваскуларних болести се повећава, па чак иако се после посла вежба. Наравно, ово је проблем особама које много седе, преко десет сати, зато што дуго седење може довести до вишег нивоа холестерола и триглицерида у крви.
Прекомерна тежина или гојазност, што је вероватније код седентарног начина живота, такође може довести до високог крвног притиска, накупљања масти у артеријама и других фактора ризика за кардиоваскуларне болести.
4. Дијабетес
Такође, постоје докази који указују на то да предуго седење може повећати ризик од развоја дијабетеса типа 2, јер може довести до инсулинске резистенције.
Дијабетичарима се препоручују да сваких пола сата устају и прошетају, мада би прави ефекат добили када би то време искориситило за пар вежби. Једна студија је потврдила да три минута кретања на сваких посла сата, побољшава ниво глукозе у крви код одраслих са дијабетесом типа 2.
5. Честа је појава анксиозних стања и депресивности
Целодневно седење може утицати на ментално здравље, упозоравају стручњаци, јер они који воде седентарни начин живота имају тенденцију да доживе повећан ниво стреса, анксиозности и депресије.
Истраживањем из 2020. године посматрало се како се нивои депресије поклапају са повећаним стопама седења током карантина услед пандемије. Дошло се до сазнања да су се физичке активности запослених смањиле за чак 32 посто током "локдауна". Испитаници су изјавили да су се током тог времена осећали више депресивно, анксиозно и усамљено.
Добра вест стигла је нареде године, кад се у даљим истраживањима доказало да се ментално здравље може побољшати повећањем физичке активности.
6. Проблеми са простатом
"Многи људи знају да седентарне навике могу довести до гојазности, али можда ћете бити изненађени такође када сазнате на који начин превише седења може да повреди ваш уролошке органе. Превише седења ствара велики притисак на мушке репродуктивне органе, што може, заузврат, да створи иритације", каже доктор Адам С. Рамин, уролошком хирургу.
Овај лекар каже да постоји значајан пораст у броју пацијената који долазе у његову ординацију са простатитисом, који је у директној вези са дуготрајним седењем.
7. Проблеми са циркулацијом
Целодневно седење такође може да поремети циркулацију, која може настати посебно због "принудних положаја" попут савијања колена док се седи на столици.
"Највећи проблем са лошом циркулацијом је што ваше ћелије не добијају кисеоника, онолико колико им је потребно. Када ћелије немају кисеоник који им је потребан, не могу добро да функционишу", каже доктор Мишел Гринвел.
Добра вест је што се циркулација може побољшати уколико се праве редовне паузе за кретање током целог дана. Устајање и истезање на макар сваких пола сата, помоћиће да се избегну најгори здравствени ризици повезани са продуженим седењем.
