Свет
Амерички институт за мир: Забрана опијума је лоша за Авганистан и свет!?
Талибанска забрана може да изазове избегличку, али и хероинску кризу, упозорава амерички институт
Одлука талибана да потпуно забране узгој опијумског мака није победа против наркотика и имаће негативне економске и хуманитарне последице по Авганистан а могла би да доведе и до избегличке кризе, тврди Амерички институт за мир.
Постепено укидање проблематичне економије дрога у Авганистану биће од суштинског значаја на дужи рок. Али ова забрана, без икакве развојне стратегије, а посебно у време када је привреда толико слаба да расељени фармери опијумског мака и радници немају одрживе алтернативне изворе прихода, није прави начин да се крене тим путем, наводе амерички експерти.
Економски шок од забране опијума је огроман - авганистанска рурална економија изгубила је више од милијарду долара годишње економске активности, укључујући стотине милиона долара који су припадали сиромашнијим најамним радницима и деоничарима. Ови људи и њихове породице, који су већ на маргини егзистенције и немају друге могућности за посао у веома слабој економији Авганистана, биће изложени још већем ризику од глади, неухрањености и повезаних здравствених проблема, наводе "забринути" амерички стручњаци, не критикујући, додуше, Владу САД која милијарде долара афганистанских резерви и даље држи замрзнутим.
Уз то, наводе они, не сме се сметнути са ума значајно смањење хуманитарне помоћи која се очекује за ову годину – вероватно смањење од најмање 1 милијарду долара у поређењу са 3 милијарде долара хуманитарне помоћи испоручене 2022. Тако ће углавном сиромашно, ускраћено становништво Авганистана бити двоструко сиромашније.
Штавише, замена мака пшеницом је економски неодржива за рурални сектор Авганистана у целини, а посебно за домаћинства која поседују ограничено земљиште или га уопште немају. Већина Авганистанаца не постиже прехрамбену сигурност узгајањем сопствене хране. Уместо тога, људи састављају крај с крајем узгајајући готовинске усеве или производећи друге пољопривредне производе (нпр. стоку и млечне производе), који се могу продати да би обезбедили ресурсе за куповину потреба за храном, или радећи друге послове.
Пшеница је усев ниске вредности и лоша замена за опијум, иако служи као привремено уточиште за људе који могу очекивати да ће се касније вратити опијумском маку, посебно за земљопоседнике чије су њиве довољне да опслужују потребе сопствене породице за храном. Воће и други усеви дрвећа би дугорочно били одрживије замене за опијумски мак, али захтевају значајно време и улагања.
Други, повезан резултат је да ће више људи покушати да напусти Авганистан, одлазећи у оближње земље, а затим даље у Турску и Европу. Цена кријумчарења људи је ниска у поређењу са потенцијалном наградом запослења и слања новца из Европе.
Штавише, друге алтернативе за сиромашне које су биле доступне пре августа 2021. (као што је проналажење посла у градовима, друге руралне активности на фарми и непољопривредне активности или Авганистанска национална армија) сада су непостојеће, тврде амерички експерти.
Утицај забране опијума на снабдевање дрогом и цене у другим земљама, а на крају и у Европи, неће бити тренутни. Након забране талибана из 2000. године било је потребно око 18 месеци до две године да се у Европи осете утицаји те забране у виду поскупљења дроге или појаве хероина слабије чистоће, што је погоршало ризик од предозирања.
Ако талибанска забрана потраје и другу годину, последице ће се осетити, наводи Амерички институт за мир. До сада се спровођење и одржавање ове забране показало компликованим, али посвећеност овој указује на то да ће забрана опстати.
Забрана ипак неће много помоћи у борби против дроге како у Авганистану тако и у свету. Добра ствар из целе приче је да ће можда хуманитарна помоћ земљи бити повећана, као и помоћ пољопривредницима.
Међународна заједница мора да призна не само укупну штету коју забрана опијума наноси авганистанској економији, већ и вероватан пораст миграције који ће резултирати из тога.
Зато, наводи Амерички институт за мир, међународни одговор мора бити јасан у погледу стварних трошкова које забрана намеће и Авганистану и свету, поред других веома озбиљних економских и социјалних проблема са којима се земља суочава.
