РТ Балкан истражује: Шта хоће Макрон од БРИКС-а и да ли ће у томе успети?

"Доступан сам и заинтересован", поручио је француски председник Емануел Макрон, преко своје министарке спољних послова Кетрин Колоне – колико заправо жели да присуствује самиту БРИКС-а у августу, у Јужноафричкој републици.

Шушкало се неколико дана о томе, али сада је, дакле, извесно - француски председник, потврдила је Колона током посете Преторији, заиста жели да своју глобалну дипломатију "подигне на други ниво" тако што ће постати први западни лидер који ће добити позивницу за самит савеза који чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка.

Кина, судећи према писању "Глобал тајмса" блиског Комунистичкој партији, идеју француског председника види као "смелу, али разумну", док "Чајна дејли" такође верује да Макронову заинтересованост за самит треба посматрати из "позитивне перспективе".

Све их више жели у БРИКС: Око 20 земаља на листи

"Стратешку аутономију Француске треба ценити и подстицати, а не треба потцењивати потенцијал Париза да дâ свој допринос окончању украјинског сукоба. Макрон никако није заступник Вашингтона и треба му пожелети добродошлицу на скуп", указује овај лист.

Русија је скептичнија.

"Деголистичка" нота Макронове спољне политике

"Шта ће он тамо?", прва је упитала портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова коју занима да ли оваквим самопозивањем Париз жели успостављање контакта да би показао своју активност, "или је то некакав тројански коњ".

Слободан Зечевић са Института за европске студије сматра да Макрон, нудећи се БРИКС-у, жели да истакне "деголистичку ноту у француској спољној политици".

"Хоће да буде део западног савеза, односно НАТО и ЕУ, као и врло близак са САД, а да у исто време задржи спољнополитичку самосталност и развије политичке и економске односе са земљама БРИКС-а које постају озбиљан фактор у међународним односима", уверен је Зечевић.

Он верује и да ће Макрон и од својих америчких партнера добити неке задатке – на пример, да пренесе неке поруке у вези са кризом у Украјини и да лобира за њихове ставове.

Ипак, план му је, каже Зечевић, и да покаже самосталност спољне политике.

Јер да он ипак није лидер који ће лако да одигра све оно што одсвира Америка, показао је већ раније - тврдећи да Европа не сме да постане вазал Вашингтона и да је важно да се окрене својој стратешкој аутономији, како би постала "трећа суперсила".

Можда је ова изненадна жеља да се повеже са глобалним југом, још једна потврда Макронових симпатија прима мултиполарном свету?

Да ли је Макрон добродошао на самит?

"Не знам зашто би чланице БРИКС-а одбиле да француског председника приме као посматрача самита, иако верујем да ће он покушати да лобира за западне ставове, али и да истакне француску посебност у западном савезу", наводи Зечевић.

За њега је, међутим, сигурно да ће се председник Јужноафричке републике Сирил Рамафоса, домаћин самита, који треба да донесе одлуку о позиву, консултовати око тога и са другим члановима савеза.  

Захарова: Да ли је Макрон тројански коњ?

"Руси верују да би Макрон унутар савеза играо улогу тројанског коња и да би једноставно заступао интересе Запада и био нека врста сведока разговора на састанку, што им у овом тренутку смета. Зато ће одлука о позиву бити донета на основу договора свих земаља", предвиђа наш саговорник.

Душан Гујаничић са Института за политичке студије, ипак не верује да ће Макрону стићи "позив који се не одбија", иако је убеђен да ће француски лидер у наредним недељама морати да се послужи са много и тајне и јавне дипломатије не би ли извршио притисак на лидере БРИКС-а да га позиву.

"Он је и раније у више наврата исказао намеру да себе и Француску позиционира као светског играча, али и да покаже да, иако је Француска део Запада и западне алијансе, ипак има своју реч и неку своју улогу и у неким незападним организацијама и оквирима", објашњава Гујаничић.

Оваква иницијатива француског лидера била би позитивна, једино ако би се, како каже саговорник РТ Балкан, радило о истинском државнику који води независну француску спољну политику и има историјске димензије Шарла Де Гола.

"Његова намера да присуствује БРИКС-у је покушај да створи слику да се интересује за неке назнаке мултиполарног света. Не верујем, ипак, у његов конзистентан приступ стварима и истински независну политку а верујем да је и доста тога за унутрашњу употребу и маркетиншки ефекат. Француски председник, наиме, жели да се на овај начин и пред својом јавношћу покаже као лидер који има светску улогу, што је стратегија многих политичара који имају проблеме у сопственом дворишту", истиче Гујаничић.

Корак напред назад два

Теоријски је, како каже, могуће да је Макрон "тројанац", али, наш саговорник сматра да би он имао далеко важнију улогу да се исказао умеренијим ставом према руско-украјинском сукобу.

"Свој легитимитет у очима незападног света требало је да црпи из много доследније и уравнотеженије позиције у руско-украјинском сукобу. То би можда и створило неку политичку подлогу са које би могао да наступа са више ауторитета и кредибилитета. Али, и поред неких покушаја да првих месеци контактима с Путином одигра неутралнију улогу, у задњих годину дана, вратио се у стандардну НАТО, западну причу о Украјини", оцењује Гујаничић.

Француска је, како подсећа, једна од пет сталних чланица Савета безбедности и требало би да има улогу својеврсног гласа разума на Западу, јер иако јесте део и Запада и НАТО, није део англосаксонске коалиције.

Наш саговорник је, међутим, скептичан да је Макрон "државник тог калибра" и да би могао да улогу Француске заиста учини уравнотеженијом.

Његова недавна посета Кини, ипак, итекако је имала утицаја на то како се он у тој земљи перципира. Кинески медији поздрављају његову идеју да присуствује самиту БРИКС-а и због ранијих изјава – да Француска и Европа не би требало да учествују у евентуалном будућем америчко-кинеском сукобу, а затим се успротивио и отварању НАТО канцеларије у Јапану.

"Кинези то прате, али код Макрона је проблем што он да једну занимљиву изјаву, начини један добар корак напред, а онда направи корак или два уназад. Не знам да ли је то због притиска западних савезника, да ли због његове личности или недостатка визије, али често не истраје у својим идејама, или га прегласају његови моћни англоамерички савезници", указује Гујаничић.

Без обзира што је Макронов план да својим присуством на самиту БРИКС-а упише велики поен, наш саговорник сматра да је питање да ли ће му "Русија и остали дати то задовољство".

"Не знам ни која би била његова улога на том састанку. Само да присуствује. С друге стране, чланице БРИКС-а ће вероватно ценити и његове заслуге и гледати на основу чега су он и Француска заслужили да се нађу на састанку тог савеза. А ја за то нисам видео неки пресудан аргумент", закључује Душан Гујаничић са Института за за политичке студије.