Обама признао: Постоји разлог зашто Крим није припојен силом, русофобија се градила временом

Бивши председник САД Барак Обама признао је да је Кримом владао благонаклон став према Москви у тренутку сједињења са Руском Федерацијом 2014. године, као и да тадашња Украјина "није Украјина о којој говоримо данас".

Обама је у интервјуу за Си-Ен-Ен напоменуо да ни у Украјини а ни у Европи русофобија није била толико распрострањена 2014. године, односно у тренутку када је демократски изабрана власт смењена пучем који је потпомогнут од стране Запада.

"Украјина из тог времена није она Украјина о којој говоримо данас. Постоји разлог зашто није било оружане инвазије на Крим. Јер Крим је био пун грађана који говоре руским језиком, и било је доста разумевања за позицију Русије", рекао је Обама.

Он је напоменуо да је и у украјинској Врховној Ради било посланика који су се залагали за изградњу добрих односа са Русијом и противили ширењу русофобије.

"Део онога што се догодило је да смо и ја, али и Ангела Меркел, морали на силу да убедимо многе Европљане да уведу санкције", додао је он.

Подсетимо, бивша канцеларка Ангела Меркел је прошле године изазвала бурну реакцију у јавности када је отворено признала да су Мински споразуми из 2015. године, а који је требало да гарантују мир у Украјини, као и безбедност и широку аутономију проруског становништва у Донбасу, били само куповање времена како би се антируски кијевски режим боље припремио за даље сукобе.

Меркелова признала: Споразуми из Минска купили време за Кијев

Обама је за Си-Ен-Ен напоменуо да се идентитет данашње Украјине који се заснива на супротстављању Русији градио временом.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је на Обамине изјаве одговорио оценом да се "с времена на време може чути и рационална мисао" из САД.

"Заиста је постојала довољно велика фракција политичара који су подржавали идеју развоја добрих односа са Русијом [и] који су говорили против наметања русофобије", додао је Песков.

Портпарол Кремља, међутим, оспорио је Обамину процену о броју Кримљана који су подржали уједињење са Русијом.

"Није одређени део становништва Крима, већ практично целокупно становништво Крима које је желело да постане део Руске Федерације", рекао је Песков, алудирајући на велику већину којом се становништво Крима одлучио за сједињење са Руском Федерацијом на референдуму одржаном у марту 2014. године, убрзо након пуча у Кијеву.

Многи становници Крима одбили су да признају нове власти у Кијеву и изразили су забринутост због потенцијалне присилне "украјинизације" полуострва, укључујући дискриминацију људи који говоре руски. Украјина, САД и ЕУ, међутим, негирају легитимитет референдума.