Свет
Државна цензура: Аустралија кажњава друштвене мреже због ширења лажних вести
Влада тврди да АЦМА не би имала улогу у одређивању тога шта је истина, а шта лаж. Међутим, не наводи ко ће имати ту улогу, односно ко ће прописивати шта је дезинформација
Аустралија припрема нацрт закона којима ће се компаније власнице друштвених мрежа кажњавати уколико нису уклониле дезинформације са својих платформи, преноси тамошњи лист "Ејџ", али не прецизира ко ће одређивати шта су лажне вести.
Према предложеном закону, влада би могла да наметне нови кодекс компанијама које више пута нису решиле проблем пласирања лажних вести или својеврсни стандард за целу индустрију који би приморао дигиталне платформе да уклоне штетан садржај, додаје лист.
Очекује се да ће будући закон, пошто прође јавну расправу, доћи пред парламентарце до краја године.
Максимална предвиђена казна за кршење будућег кодекса износила би 2,75 аустралијских долара или два процента глобалног промета, у зависности од тога који износ је већи, док би кршење стандарда што се односи на целу индустрију повлачило пенал вредности 6,88 милиона аустралијских долара, или пет одсто глобалног промета компаније.
У случају "Мете", власника "Фејсбука", на пример, максимална казна би могла да износи више од осам милијарди долара.
Према предложеном закону, Аустралијска управа за комуникације и медије (АЦМА) имала би овлашћења да прибави информације и документе с дигиталних платформи у вези с дезинформацијама. Али влада тврди да АЦМА не би имала улогу у одређивању тога шта је истина, а шта лаж. Међутим, не наводи ко ће имати ту улогу, односно ко ће прописивати шта је дезинформација.
"Влада премијера Ентонија Албанезеа посвећена је заштити Аустралијанаца на мрежи, што подразумева да држава има овлашћења којима може да санкционише дигиталне платформе које пласирају дезинформације", изјавила је министарка комуникација Мишел Роуланд за "Ејџ", истичући при томе да овде није реч о ограничавању слободе говора.
Европска унија је прошле године усвојила нове законе у сличном обрачуну с друштвеним медијима, а који укључују казне до шест одсто глобалног промета компанија.
Најдрастичније је засад отишла Ирска која предлаже закон о говору мржње – уколико тај акт буде усвојен, ирске власти ће добити овлашћење да осуђују људе за низ кривичних дела "мржње", укључујући поседовање материјала који би, уколико се прошири, могао да подстиче мржњу код других.
Најгласнији против таквог прописа и сличних закона је власник "Твитера" Илон Маск, који поменуте покушаје карактерише управо као масовни напад на слободу говора.
Иначе, његова компанија је објавила крајем маја да напушта "кодекс добре праксе за борбу против дезинформација у Европској унији".
