"Летњи Давос" у Кини: Зашто је Клаус Шваб отишао на Исток

Јуче је у Кини, у Тјенђину, почео четрнаести Годишњи састанак нових шампиона у организацији Светског економског форума (ВЕФ), колоквијално познат и као "Летњи Давос", који ће трајати до 29. јуна.

Реч је о првом таквом форуму који је организован уживо након избијања пандемије корона вируса, а очекује се да ће на њему учествовати око 1.500 представника пословног сектора, државних институција, цивилног друштва, међународних организација и академске заједнице.

Како наводи "Глобал тајмс", кинески портал близак тамошњој Комунистичкој партији, реч је о форуму који ће "помоћи учесницима да боље разумеју кинески економски напредак и високе стандарде отварања", као и да он "најављује улогу Кине као покретача глобалног опоравка и раста, темеља економске стабилности и глобализације у тренутку растућег ризика од рецесије и позива на 'економско раздвајање' и 'уклањање ризика'".

"Летњи Давос" дели многе сличности, али и разлике са својим познатијим зимским парњаком, сматрају саговорници РТ Балкан.

"'Зимски Давос' је у неку руку у јавности доживљен као стециште помало декадентне економске елите, али треба имати у виду да економски импулси више нису у Европи, већ на Далеком истоку. 'Летњи Давос' у Тјенђину окупља светске лидере у једној другачијој атмосфери, пошто се више говори о економском расту, траже се нови џепови раста, нови партери за нове послове, у томе је главна разлика у односу на зимски Давос", наглашава новинар Бранко Жујовић.

Самит у Тјенђину је одлична прилика за Кину да покаже какав је домаћин и представи своја достигнућа у различитим областима, каже за РТ Балкан сарадница Института за међународну политику и привреду Катарина Закић.

Саудијска Арабија шаље импозантну делегацију на предстојећи "летњи Давос" у Кини

"Ово је јединствена прилика за све учеснике да се поново нађу у Кини, те да ближе разговарају о темама које јесу у центру пажње ове године, а то су предузетништво, нове технологије и климатске промене. Наравно, теме разговора су различитих природа, како економских тако и геополитичких, а број састанака што званичних, што незваничних је велики, тако да је овај форум битно место за добијање информација из прве руке. За саму Кину ово је још једна у низу одличних прилика да покаже какав је домаћин, али уједно и да представи своја достигнућа и резултате у различитим областима – почев од науке и технологије до екологије", објашњава она.

Једну од разлика између два самита представља и то што "Летњи Давос" нагласак ставља на економију, а не на политику. То се може видети и у чињеници да већина говорника и учесника панела у Тјенђину долази из пословног света, док су политички представници углавном министри задужени за економију, трговину и финансије. Један од изузетака је мађарски министар спољних послова Петар Сијарто, који је учествовао на једном од панела.

"Политички лидери у Европи нису превише заинтересовани за међусобну повезаност Европе и Кине. Напротив, они су заинтересовани за такозвано раздвајање или уклањање ризика, што би, по нашем схватању, било самоубиство, брутално самоубиство које је починила европска економија", поручио је мађарски министар у Кини.

У Кини се "мање се говори о елитистичким темама, више се говори о конкретној економији", наглашава Бранко Жујовић.

Односи Кине и западних земаља, пре свега САД, последњих година су постали оптерећени опсесијом Вашингтона да је "раскидање економских веза" са Пекингом од кључног значаја за америчку националну безбедност. Иако Европска унија још увек није заузела толико агресиван став, тамошњи званичници све чешће говоре о потреби за "смањењем ризика" у трговини са Кином.

Таква политика Вашингтона и Брисела, ипак, није без критичара, који у највећем броју долазе из пословне заједнице. За америчка и европска предузећа, заоштравање односа између Кине и Запада представља изразито негативан развој догађаја, пошто би она могла да изгубе приступ лукративном кинеском тржишту.

"Летњи Давос је добар лакмус за однос светске економске заједнице према политици водећих западних земаља. Водеће америчке, али и европске компаније попут 'Мерцедеса' и БМВ-а, подигле су глас против политике ограничавања Кине и сузбијања њеног технолошког развоја. Самим тим, на самиту у Тјенђину ће се више говорити о сарадњи а мање о конфронтацији", наглашава Жујовић.

Ћијанг: Кина је темељ светског економског раста

Кинески премијер Ли Ћијанг је на отварању форума нагласио да ће његова земља бити мотор светског економског развоја, док је критиковао покушаје многих западних земаља да "умање ризик" у трговини са Кином. Он је додао да би, у економски изазовним тренуцима,  "предузећа сама требало да доносе одлуке", као и да "владе не би требало да им сметају тиме што ће политизовати проблеме".

Кинески премијер је нагласио и да је свет "интегрисана целина", као и да су интереси земаља међусобно повезани, а не "игра нултог збира" у којој једни добијају, а други губе.

"Ми данас имамо једну потпуно инверзну ситуацију која пре двадесет година није била замислива. Америка данас заступа ригидан приступ, док се Кина залаже за слободнију трговину", наглашава Бранко Жујовић.

Оснивач и извршни директор ВЕФ-а Клаус Шваб искористио је свој говор да похвали Кину и њеног премијера, нагласивши да Ћијанг иза себе има задивљујуће резултате када је у питању економски развој више кинеских провинција.

"Кина је постигла изузетна достигнућа у економији, друштвеном развоју, дипломатији и у многим другим областима", додао је тај контроверзни немачки инжењер, кога многи оптужују да ствара нови систем глобалног управљања јер демократске институције мења "владавином самопроглашених елита" што без икакве контроле одлучују о судбинама милијарда људи широм планете.

"Клаус Шваб сарађује са кинеским државним руководствима почев од 1979. године, дакле од тренутка када су кренуле економске промене у Кини, предвођене тадашњим кинеским лидером Денг Сјаопингом. Од прве посете кинеске државне делегације 'Зимском Давосу', кинеске делегације нису пропустиле ниједан Давос. Највиши степен сарадње Светског економског форума и Кине је остварен давањем могућности Кини да буде домаћин 'Летњег Давоса'", сматра Катарина Закић.

Шваб од раније важи за великог поштоваоца кинеског економског модела, који је више пута јавно хвалио, због чега је у појединим тренуцима наилазио и на чуђење западне јавности.

"Када је реч о Клаусу Швабу, Запад је био забринут када је он крајем прошле године у Кини дао интервју у коме је рекао да је кинески систем пожељан или узоран. То је било неочекивано, та оцена га одређује у смислу актуелности и у контексту неких ствари које брину Запад. То 'Летњем Давосу' даје посебан значај", каже Жујовић.

Да између руководства ВЕФ-а и Кине постоји разумевање када је реч о даљем развоју светске економије сматра и Катарина Закић.

"Шваб је у више наврата истицао колико је фасциниран кинеским економским развојем и колики је значај и допринос кинеске економије светској економији. У том смислу се начела развоја светске економије за које се залаже Клаус Шваб и кинеско руководство доста поклапају, јер је за обе стране несметани процес глобализације и свеукупног светског економског напредовања незаобилазан део савременог привређивања", сматра она.

Ипак, она додаје да "без обзира на ова залагања остаје питање - да ли је у текућим геополитичким околностима овакав систем и даље могуће да постоји, и ако јесте, у каквом облику тј. форми".

Чињеница да се "Летњи Давос" одржава у Кини указује на значај те земље, али и читавог региона Источне Азије у будућности економског развоја читаве планете.

"Светски мотор се несумњиво окренуо ка истоку, зато се и Русија пре неколико година окренула у том правцу, пошто се тај систем показао као изузетно успешан", закључује Жујевић.