НАТО покушава да "обузда Русију" на Балтику

Северноатлантска алијанса ради на новој балтичкој стратегији, а приступ Финске и Шведске отвара путеве НАТО-у да обузда Русију, уз могућност да се читава северозападна Европа третира као један блок, сматрају војни и безбедносни стручњаци Алијансе, преноси Ројтерс.

Побољшања финске железнице око града Торнија, на шведској граници, само су један пример. Ово побољшање ће савезницима олакшати слање појачања и опреме преко Атлантика у Кемијарви, на сат времена вожње од руске границе, односно на седам сати од руског нуклеарног упоришта и војних база у близини Мурманска, на полуострву Кола.

Руска Северна флота укључује 27 подморница, више од 40 ратних бродова, око 80 борбених авиона и залихе нуклеарних бојевих глава и пројектила, показују подаци које је прикупио Фински институт за међународне послове (ФИИА).

У будућем војном сукобу са НАТО-ом, главни задатак НАТО флоте је да обезбеди контролу над Баренцовим морем и омогући довожење појачања из Северне Америке у Европу, морским путевима између Гренланда, Исланда и Велике Британије.

"Ради се о обуздавању Русије са севера", рекао је за Ројтерс пензионисани амерички генерал-мајор Гордон Дејвис.

Припреме НАТО-а за будући војни сукоб са Русијом

Финска купује нове борбене авионе "како би у будућем сукобу довела Русију у опасност", тврди амерички генерал.

Шведски допринос би до 2028. године могао да помери постојећи баланс на Балтику и заштити рањиву инфраструктуру морског дна.

Аналитичари тврде да Русија активно развија своје војне способности на Арктику против Запада, изјавио је заменик директора ФИИА Саму Паукунен.

Институт Паукунен процењује да западне оружане снаге на Арктику војно заостају око 10 година за Русијом.

Данска је укинула је своју подморничку флоту 2004. године, у склопу настојања да смањи војне капацитете након завршетка Хладног рата. Норвешка је наручила четири нове подморнице, од којих се прва бити испоручена 2029. године.

"Морамо нешто да урадимо, јер то нисмо радили како треба у последњих 25 година", рекао је Себастијан Брунс, виши истраживач поморске безбедности на Институту за безбедносну политику Универзитета Кил.

Проширена Алијанса могла би да значајно преобликује европску безбедносну мапу. Регион Балтика, од југа све до крајњег севера, требало би да постане интегрисано оперативно подручје НАТО-а.

"За НАТО је веома важно да на Балтик гледамо као целину", рекао је потпуковник Мајкл Маус из Здружене команде НАТО-а, који је председавао радном групом која је предводила војну интеграцију Финске у НАТО.

Померање равнотеже на Балтику

Уколико би дошло до сукоба са Русијом у области Балтичког мора, где руске снаге располажу значајним војним капацитетима у Санкт Петербургу и Калињинграду, морски пут постао би рањив. Финска се у великој мери ослања на поморски терет. Подаци показују да се скоро 96 одсто њене спољне трговине одвија преко Балтика.

Железничка веза исток-запад на крајњем северу пружила би јој алтернативу, која би се могла показати кључном.

"Руси могу лако да прекину транспорт терета морем", рекао је Тумо Ламберг, менаџер за прекограничне операције у шведској компанији "Свеко", која је задужена за електрификацију овог подручја.

Институт Кил очекује да ће руске снаге добити прву до три нове подморнице током неколико наредних година. Руске снаге у Калињинграду, осим шест модерних ратних бродова, укључују и балистичке ракете средњег домета.

Плитком морском путу може се приступити само кроз три уска теснаца, кроз које подморнице не могу да проћу а да не буду откривене.

Затварањем неког од мореуза поморски теретни саобраћај за Шведску и Финску био би тешко погођен, а балтичке државе би се нашле у потпуној блокади.

"Ако рачунате на све наше снаге, са Немачком на челу, са Шведском и Финском, оне су заиста значајно помериле равнотежу у Балтичком мору", закључио је Ник Чајлдс, виши сарадник за поморске снаге и поморску безбедност у Међународни институт за стратешке студије.

"То би руској флоти отежало приступ Балтичком мору", додао је, "али то ће и даље представљати велики изазов за НАТО."