Свет

Да ли немири у Француској доприносе јачању десничарских странака?

Чини се да на то указује и резултат два онлајн-апела за донације: за породицу убијеног Наела до 3. јула је прикупљено нешто више од 260.000 евра – а за породицу полицајца више од 1,2 милиона евра
Да ли немири у Француској доприносе јачању десничарских странака?© TANJUG/AP Photo/Aurelien Morissard

Чак и ако се чини да насиље на улицама јењава, у многим француским градовима још нема говора о повратку у нормалну свакодневицу, пише "Дојче веле".

Након што је у париском предграђу, у уторак 27. јуна, један полицајац током саобраћајне контроле убио 17-годишњег Наела, у многим местима у Француској избио је гнев усмерен на државу и њене институције – поготово зато што се на друштвеним мрежама појавио снимак који, чини се, показује да полицајац није деловао у самоодбрани.

Насиље је било усмерено пре свега на симболе државе: полицијске станице, школе, а посебно на градске већнице. Досадашњи врхунац био је напад на кућу градоначелника Л’ај ле Роза у ширем подручју Париза, када су непознате особе возилом пробиле капију и подметнуле пожар. Градоначелникова супруга је повређена покушавајући да побегне из куће са двоје мале деце.

Од почетка нереда широм земље ухапшено је више од 3.000 људи. Од тог хаоса би посебно могла да има користи десничарска партија Марин Ле Пен Национално окупљање (РН).

Колика је солидарност с породицом убијеног тинејџера?

Многи француски политичари осудили су убиство 17-годишњег Наела. Председник Емануел Макрон тај чин је описао као "необјашњив и неопростив", а политички центар и левица су се сложили.

Франсоа Рифен, посланик левичарске странке Непокорена Француска, позвао је целу нацију да покаже солидарност с мајком "чији је 17-годишњи син убијен из непосредне близине, иако није представљао никакву опасност".

Ерик Сиоти, лидер конзервативне партије Републиканци, на Твитеру је изразио подршку породици убијеног тинејџера, али је подршку дао и полицији, додајући да пре осуде полицајца треба сачекати резултате истраге.

Само два дана након убиства, он је позвао владу да прогласи ванредно стање које властима даје далекосежна права, попут ограничавања слободе окупљања или претреса кућа.

Стратегија кравата

Сиоти је притом отишао знатно даље од Марин Ле Пен, оцењује портал. Она је Макронове изјаве описала као "претеране" и истакла да се мора сачекати резултат истраге против полицајца. А ванредно стање, како је нагласила, треба да се прогласи само ако ситуација настави да се погоршава.

Бенжамен Морел, доцент јавног права на Универзитету у Паризу, то назива "стратегијом кравата". Према Морелу, странка Марин Ле Пен већ неколико година покушава да се представи као умерена странка.

"Свуда носе кравате и одела, на пример у парламенту, и више не привлаче пажњу као раније веома радикалним изјавама. У актуелној кризи, они су скоро на истој линији као Макрон", каже Морал за "Дојче веле".

Наводи да, за разлику од других земаља као што је Немачка, у Француској они не могу да дођу на власт кроз коалиције. Морају да буду победници на председничким изборима и да придобију много бирача на своју страну.

Двострука стратегија

Неки чланови НР ипак настављају са тврдим ставовима, истиче Жил Ивалди, политиколог из истраживачког центра при Институту политичких наука у Паризу.

Као пример наводи Жордана Барделу, лидера странке НР који и сам потиче из имигрантске породице, говори о "брутализацији друштва као последици потпуно сулуде имиграционе политике" и обећава да ће протерати све "стране криминалце" из земље уколико НР победи на следећим председничким изборима 2027.

"Странка следи двоструку стратегију, служећи како својим традиционалним, екстремним бирачима, тако и потенцијалним новим бирачима који су забринути за сопствену безбедност", оцењује Ивалди за "Дојче веле".

Увек су криви имигранти

Национално окупљање, међутим, још има расистички програм, тврди Силвијан Крепон, доцент политичких наука на Универзитету у Туру.

"Странка жели да стави тачку на сву имиграцију која долази из земаља које нису у Европи и очигледно је против вредности интеграције и једнакости", каже за "Дојче веле".

Крепон сматра да је то толико познато, да странка о томе више и не треба да прича.

"Чак и ако Марин Ле Пен то не помиње експлицитно, сви знају да су за њену странку имигранти увек криви за криминал у Француској. Када други политичари, као што је Сиоти, кажу исту ствар, то им само помаже, јер бирачи више воле да гласају за оригинал, него за копију", сматра Крепон.

Чини се да та стратегија функционише полако, али сигурно: у кључном другом кругу прошлогодишњих председничких избора, Ле Пен је успела да добије 41,5 одсто гласова, а 2017. је то било 34 одсто.

Тројица стручњака слажу се да би тренутна криза могла да да подстицај десничарским екстремистима. Чини се да на то указује и резултат два онлајн-апела за донације: за породицу убијеног Наела до 3. јула је прикупљено нешто више од 260.000 евра – а за породицу полицајца више од 1,2 милиона евра.

Десница јача полако, али сигурно

На актуелну кризу и на могуће јачање екстремне деснице, француска влада, како наглашава, реагује пре свега инструментима владавине права.

"Појачали смо присуство полиције и у контакту смо с локалним властима и удружењима, као и са Наеловом породицом. Док други предлажу радикална решења, ми желимо да избегнемо поделу друштва", рекао је портпарол владе и додао да је влада већ урадила много за предграђа, али мора да надокнади деценијски дефицит.

Томе, међутим, противречи Мишел Кокореф, професор социологије на париском универзитету Вансен-Сен-Дени, који се сматра стручњаком за ситуацију у предграђима.

"То није тачно. Између осталог, влада је 2018. једноставно отказала планирани акциони план од 48 милијарди евра за предграђа", подсећа он за "Дојче веле".

Истиче да је једини начин за супротстављање десници да се поправе пукотине у друштву, како у будућности више не би било немира у предграђима.

"То захтева фундаменталне реформе, као што је реформа полиције, укључујући и формирање полицијских јединица у приградским насељима које би биле у свакодневном контакту са тамошњим становницима", сматра Кокореф.

Чак и ако би влада председника Емануела Макрона заиста покренула такве реформе, прошло би доста времена док би оне показале дејство. А до следећих председничких избора остало је – само четири године, подсећа портал. 

image