Зашто Европа не може довољно брзо да снабде Украјину оружјем?

Готово 18 месеци од почетка сукоба у Украјини, европски произвођачи оружја, преплављени захтевима за све врсте наоружања, суочавају се са дилемом: да ли да се коцкају са повећањем производње или да сачекају да добију дугорочне уговоре од влада које су провеле деценије у смањивању војних буџета?

Украјини хитно треба више оружја, од муниције до ПВО система, а залихе савезника су при крају. Европске престонице покушавају да обнове сопствену успавану војну индустрију покушавајући да обезбеде наоружање Кијеву, али повећају и сопствене залихе, пише "Блумберг".

Уз то, НАТО жели да повећа број припадника јединица за брзо деловање на 300.000 војника, седам пута више од постојећег, за шта је потребно још оружја.

Министарства одбране европских земаља имају дугогодишње пословне везе са америчким произвођачима оружја, али ни они сами не могу да одговоре на глобалне захтеве. Сједињене Америчке Државе суочавају се са мањком артиљеријске муниције, због чега су и донеле контроверзну одлуку да пошаљу Украјини касетну муницију, а амерички председник Џозеф Бајден позвао је Европу да прихвати већу одговорност за сопствену одбрану. Велике земље попут Немачке, Француске и Италије желе да смање зависност од америчких произвођача и ојачају сопствене индустрије.

Иако се наруџбине гомилају, војна индустрија страхује да ће се наћи у ситуацији да прошири производњу и отвори нове погоне у року од три до пет година, а да се онда испостави да више нема потражње. Владе су и раније одустајале од планова, па тако многе европске престонице нису достигле прописаних два одсто БДП-а издвајања за одбрану, што је НАТО захтев.  

Неке владе оклевају да потпишу дугорочне уговоре за наоружање јер нису сигурни да ће им требати у будућности, каже један европски дипломата.

Индустрија, којој недостаје обучене радне снаге и кључних сировина, учинила је колико год је могла да оптимизује и прошири производњу сопственим инвестицијама, каже председник пословне асоцијације АСД, европског огранка за одбрану Андреа Нативи. Сада сектору треба јасан одговор влада како ће се кретати њихова потражња у наредним годинама.  

Повећана потражња и загушења у ланцу снабдевања сировинама, пре свега несташици полупроводника, у "БАЕ Системима" довела је до тога да се рок испоруке за нека њихова оклопна возила повећао на седам година, више него три пута дуже него пре сукоба у Украјини.

Има и званичника, попут помоћнице министра одбране Литваније Грете Монике Тучкуте која каже да би и одбрамбена индустрија требало да преузме део ризика јер они сада добро зарађују и имају много користи од овог тренутка.  

Како се наводи, акције немачког "Рајнметала", произвођача тенка "леопард" и артиљеријске муниције, скочиле су за 130 одсто прошле године, док су друге европске одбрамбене компаније попут "Талеса", ваздухопловне компаније "Дасо" и "САБ АБ-а" оствариле раст од 60 до 80 одсто. Раст вредности акција компанија наставља се и у овој години и већ сада је двоцифрен.

Већа су издајања и европских земаља за одбрану, после година резања буџета, од 343 милијарде колико су европске земље издвајале за одбрану 1988. године, стигло се до 275 милијарди у 2013, да би тај износ прошле године досегао 357 милијарди долара, од чега је већина утрошена на америчко наоружање, нарочито набавку модерних борбених авиона Ф-35.  

Покушаји да се да нови замах европским одбрамбеним компанијама наилазе на бројне препреке: уз мањак радне снаге и компонената, ту су и бирократске процедуре које подразумевају дугачак процес одобравања куповине наоружања. У Немачкој, Министарству одбране је неопходно одобрење скупштине за било коју куповину већу од 25 милиона евра. За тај износ може да се купи око 7.500 комада муниције од 155 милиметара која Украјини траје мање од једног дана.

Европска унија договорила је прошле недеље низ мера којим би требало да се повећа производња наоружања, укључујући и 500 милиона евра помоћи компанијама да прошире своје производне капацитете. Међутим, многи у индустрији указују на то да ће бити потребне године да Европа достигне ниво производње да одговори на захтеве.

Нарочито је у фокусу артиљеријска муниција која се троши невероватном брзином на украјинско-руском фронту: десетине хиљада комада муниције испаљује се у просеку на дневном нивоу. У једном тренутку, Русија је за дан испаљивала количину муниције сличну месечној производњи у Европи. Због тога се изводи закључак да су прорачуни колике би требало да буду залихе муниције европских земаља потпуно промашили.

Министри одбране НАТО одлучили су у јуну да значајно повећају препоручене залихе муниције, саме бројке се држе у тајности, али зна се да само Немачка намерава да своје залихе повећа за више од десет пута до 2031, наводи "Блумберг".

Што се тиче Украјине, циљ ЕУ је да за годину дана, почевши од 1. фебруара ове године, пошаље Кијеву милион комада муниције, уз додатне набавке за сопствену војску. Али, тај план је врло амбициозан.

За компаније попут "Рајнметала", једног од највећих произвођача артиљеријске муниције калибра 155 милиметара и муниције за тенкове од 120 милиметара, циљ је додатно компликован због ограничених залиха погонског барута и експлозива, кључних материјала за производњу граната и артиљеријских компоненти. Иако се не суочавају са недостатком у тренутној производњи, то би се могло променити са већим поруџбинама.

Капацитети за производњу погонског барута у Европи врло су ограничени, "Рајнметал", који је највећи произвођач, има два погона: један у Баварској и други у Швајцарској.

У фабрици "САБ-а" нагло је порасло интересовање за њиховим бацачима граната, системима АТ4 и "Карл Густаф", као и противтенковским оружјем НЛАВ.

"Видимо тренутно да би многе државе желеле да се веома брзо изгради ратна производња, али за то је потребно неколико година", упозоравају у САБ-у.