Свет

Јачање одбрамбене индустрије Европе: Много теорије, мало праксе

Европске чланице НАТО-а повећавају потрошњу, али одбрамбене компаније желе уговоре пре него што се обавежу на скупа проширења
Јачање одбрамбене индустрије Европе: Много теорије, мало праксеGetty © Justin Sullivan / Staff

На почетку специјалне операције у Украјини, војна индустрија Европе била је у дроњцима после вишегодишњег запостављања. Политичари, жељни да се умиле Кијеву, позвали су компаније да производе више, брже и јефтиније.

Неке компаније почеле су да улажу новац како би подстакле производњу, али сада траже уговоре са владама јер не желе да потроше милионе само да би потражња пала за коју годину.

Ризикујемо, рекао је за "Политико" извршни директор шведског "Саба" Микаел Јохансон, напомињући да његова компанија улаже у инфраструктуру, особље и сировине. "То су у потпуности наше сопствене инвестиције тако да је важно да добијемо неку врсту дугорочних уговора".

Пред европском одбрамбеном индустријом сада је тежак задатак. ЕУ је обећала да ће испоручити милион комада артиљеријске муниције Украјини у наредних 12 месеци - све произведене у блоку. Истовремено, Европска комисија је обећала 500 милиона евра одбрамбеној индустрији како би испоручили Кијеву тражено оружје и допунили сопствене залихе, уз милионе евра војне помоћи и опреме која је већ послата Украјини.

Министарства одбране ЕУ сада муку муче како да наставе са слањем помоћи Украјини и истовремено допуне и модернизују сопствене залихе после деценије запостављања индустрије.

"Европске компаније имају производне капацитете које су владе плаћале", рекао је Том Волдвин, научни сарадник за набавке у сектору одбране у истраживачком центру Међународног института за стратешке студије. "Можете да примените краткорочне мере за повећање производње, али ако желите суштинску промену у капацитетима и залихама, то су милијарде евра у наредној деценији."

Док европски политичари не престају да причају о улагању још новца у одбрану, брбљање се споро претвара у потписане дугорочне наруџбине за оружје и муницију. А нови инструменти ЕУ за олакшавање заједничких набавки и финансирања, иако убрзани, још су у фази преговора.

"Постоји огроман јаз између повећаних буџета за одбрану и потписаног уговора" рекао је Јан Пие, генерални секретар Европског удружења за ваздухопловство, безбедност и одбрамбену индустрију.

Не ради се о недостатку политичке воље, тврди Пие, већ о последицама бирократских препрека и спорости. "Ми смо и даље у мирнодопском размишљању."

Иако се неки уговори потписују, они често нису у корист европских компанија и новац иде фирмама у Јужној Кореји, Израелу и Турској, каже Кристијан Молинг, који води одбрамбени програм у немачкој аналитичарској компанији ДГАП.

Европске компаније које су у протеклих 18 месеци појачале производњу и у њу уложиле своја средства, сада упозоравају да ће све стати ако не добију уговоре са државом и значајне дугорочне инвестиције.

Уз то, компаније морају да се изборе са инфлацијом, проблемима у снабдевању и несташицом алуминијума, титанијума, барута - будући да више компанија производи исте ствари истовремено.

Директорима сада не преостаје ништа друго него да се надају да сав њихов рад, ангажовање радника, производња у три смене, куповина нових машина, неће бити узалудна када потражња престане.

image