Премијер Саксоније: Немачка треба да користи руски гас

Немачка би требало да користи руски гас када се заврши рат у Украјини и да продужи рад нуклеарних електрана, рекао је премијер Саксоније Михаел Кречмер током посете министра економије Роберта Хабека, преноси портал "Еурактив".

На заједничкој конференцији за новинаре, конзервативац Кречмер позвао је да нуклеарне електране наставе да раде и након пролећа 2023. године, што је крајњи датум који је предвидела савезна влада.

Политичар Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) додао је да Немачка треба да "гледа у Русију када се овај рат заврши" како би обезбедила снабдевање енергијом и позвао да се рат оконча "дипломатским средствима".

Захтевати да се функционише без руског гаса било би "историјско незнање и геополитички погрешно", додао је Кречмер, на шта је Хабек одговорио да је "Путинова Русија та која је зауставила испоруке гаса".

Хабек је истакао и важност блиске сарадње између федералне и покрајинских влада у суочавању са енергетском кризом.

Проналажење заједничког језика између федералног министра из редова Зелених, познатог по свом јасном ставу према Русији и заговорника обновљиве енергије, и конзервативног покрајинског лидера, који је више пута доспевао на насловне стране због просуских изјава, није једноставно нарочито од почетка сукоба у Украјини. 

Коме смета Северни ток 2

Током енергетске кризе која је уследила, Немачка је често била на мети критика других држава чланица, нарочито због њене стратешке опредељености да се у великој мери ослања на руску енергију за економски и индустријски раст.

Руски гас чинио је 55 одсто немачког увоза гаса у 2021, затим је смањен на 26 одсто до јуна 2022, а немачка влада је одлучила да се до средине 2024. у потпуности ослободи увоза из Русије.

Немачка тренутно не добија никакав гас из Русије, објаснио је Хабек.

Још пре специјалне војне операције у Украјини, пројекат гасовода Северни ток 2, који би удвостручио доток руског гаса директно у Немачку, изазвао је тензије у Европи и незадовољство у Вашингтону.

Гасовод, који се сматрао геополитичком прекретницом за немачко снабдевање енергијом, био је технички спреман у септембру 2021, а недостајала је само употребна дозвола немачких и европских власти.

Међутим, то се никада није догодило.

И Обамина и Трампова администрација одбациле су овај гасовод, али су се ствари промениле у јулу 2021, када је амерички председник Џозеф Бајден одлучио да се уздржи од санкционисања учесника у овом пројекту.

"Штета по амерички национални интерес биће велика", прокоментарисао је утицајни часопис "Форин полиси".

"Сви смо погрешили"

Неколико немачких политичара се од тада огласило у вези са Северним током 2 и коментарисало енергетску зависност Немачке од Русије.

"Погрешио сам (…) Сви смо погрешили", рекао је бивши министар финансија из редова ЦДУ Волфганг Шојбле.

Франк-Валтер Штајнмајер, немачки председник и отворени присталица Северног тока 2, такође је зажалио због својих ставова, признајући да је "веровање у Северни ток 2 очигледно била грешка".

Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел, која је у великој мери одговорна за давање зеленог светла за овај гасовод, наставља да брани своју политику према Русији. 

Европи је потребна безбедносна архитектура која "укључује Русију", изјавила је Меркелова крајем септембра.

Замена руског гаса изазвала је главобоље у Бриселу с обзиром на то да нема брзих и ефикасних решења, што је резултирало окретањем ка САД и течном природном гасу (ЛНГ).

До сада су САД испоручиле нешто мање од 40 милијарди кубних метара гаса у Европу, што је скоро половина од 80 милијарди кубних метара колико се очекивало да дође из Русије током године.

Амерички ЛНГ извозници кажу да су спремни за изградњу додатне инфраструктуре како би изашли у сусрет потребама Европе, али да нови капацитети свакако неће ући у употребу пре "краја ове деценије".