Свет

Асанжови сарадници уручили тужбу бившем директору ЦИА због шпијунирања

Тужиоци тврде да је реч о кршењу Четвртог амандмана америчког устава који гарантује право на приватност
Асанжови сарадници уручили тужбу бившем директору ЦИА због шпијунирањаwww.globallookpress.com © Keystone Press Agency/Rod Lamkey - Cnp

Група новинара и адвоката који су посећивали оснивача "Викиликса" Џулијана Асанжа док је боравио у амбасади Еквадора у Лондону, уручила је бившем директору ЦИА Мајку Помпеу тужбу у којој се наводи да их је америчка влада шпијунирала током тих посета, саопштили су Асанжови браниоци.

У тужби се истиче да је од њих пре посете Асанжу тражено да предају електронске уређаје приватној фирми за обезбење "Андеркавер глобал", те да је компанија копије података са уређаја предала Централној обавештајној агенцији (ЦИА) на чијем је челу у то време био Мајк Помпео.

Тужиоци тврде да такав вид надзора представља кршење Четвртог амандмана америчког устава који гарантује право на приватност, а од ЦИА се захтева да обрише сва документа повезана са тим оптужбама.

Пре нешто више од годину дана, "Јаху њуз" је дошао до сазнања да је ЦИА планирала да киднапује Асанжа, а да су поједини званичници у администрацији Доналда Трампа чак разматрали и опције како да оснивача "Викиликса" убију.

Према писању "Јахуа", ЦИА је радила и на опсежном шпијунирању сарадника "Викиликса", али и на крађи њихових електронских уређаја.

Џулијан Асанж је у еквадорској амбасади био од 2012. до 2019. године након што су америчке власти расписале потерницу за њим због објављивања базе података са више од 10 милиона поверљивих докумената у којима су, између осталог, откривени амерички ратни злочини почињени у Ираку и Авганистану. 

Пошто му је Еквадор укинуо право на азил, Асанж је ухапшен и од тада се налази у озлоглашеном британском затвору "Белмарш".

И поред тога што су Американци тврдили да је Асанж, објављивањем ових података, довео у опасност живот великог броја Американаца и њихових сарадника широм света, никада није доказано да је било ко од њих страдао.

Иако америчке власти наводе да би оснивач "Викиликса" имао правично суђење у тој земљи, велики број организација за заштиту људских права и медијских слобода противе се изручењу Асанжа.

"Практично нико одговоран за наводне америчке ратне злочине почињене током ратова у Авганистану и Ираку није позван на одговорност, а камоли процесуиран, а ипак издавач који је разоткрио такве злочине можда ће се суочити са доживотном казном затвора", навели су раније из организације "Амнести интернешнел".

Британски суд је ове године одобрио изручење Асанжа Сједињеним Америчким Државама, али су се његови адвокати жалили на ту одлуку.

Уколико, на крају, буде доспео у руке америчких власти, оснивачу "Викиликса" прети затворска казна од чак 175 година.

image