Свет
На чају код Сија: У чије име је у Кини говорио Хенри Кисинџер?
Шта се крије иза посете бившег америчког дипломате Пекингу? Која је улога човека који је практично "створио" кинеско-америчке односе, у данашњим везама две земље?
"Старим пријатељем" назвао је кинески лидер Си Ђинпинг свог стогодишњег госта, америчког дипломату Хенрија Кисинџера, док су данас срдачно ћаскали за сточићем за чај током његове посете Пекингу, и то у истој вили у којој је гост боравио и током своје прве посете, још седамдесетих година.
За америчког државног секретара Ентонија Блинкена није било таквог гостопримства - Си је током састанка са представником Бајденове администрације, доминирао седећи у челу стола са чије су обе стране биле смештене делегације две државе. Сценографија која јасно указује "ко се пита"!
И саговорници РТ Балкана не могу да не примете разлику између кинеске добродошлице старом знанцу Кисинџеру заслужном што је седамдесетих година отопљен однос две државе, и тренутним званичницима Америке - поменутом Блинкену коме је Си једва пристао да укаже гостопримство, и министарки финансија Џенет Јелен и америчком изасланику за климу Џону Керију, који су кинеског лидера тих дана видели - можда само на телевизији.
"Види се настојање Кинеза да одају признање Кисинџеру зато што је пре 52 године пробио лед између Кине и САД. Си је Кисинџера примио у истој вили, вили број пет, у којој је амерички дипломата боравио 1971. године током своје прве тајне посете Пекингу. Си је рекао и да се ради о 'два пута сто' у оквиру посете - односно о сто година Кисинџера и његовој стотој посети", констатује новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.
Докторант међународних односа Универзитета "Фудан" у Шангају Филип Филиповић указује да је титула "стари пријатељ кинеског народа" којом је почашћен Кисинџер, највиша могућа незванична титула која се користи у формалним документима и коју један странац може да добије у Кини. Друге познате личности који су је заслужили: Владимир Путин, Фидел Кастро, Ричард Никсон… И Филиповићу је прилично интересантна сама сценографија Сијевог и Кисинџеровог сусрета.
"Распоред седења током недавне посете америчког државног секретара Блинкена и данашње посете некадашњег државног секретара Кисинџера био је очигледно другачији, јер тако домаћин шаље јасан сигнал: ако са Кином разговарате са искреним ставом, Кина ће се према вама односити искрено и пријатељски; ако сте пуни предрасуда према Кини, онда Кина неће бити превише љубазна", указује Филиповић.
"Стари мост" између две земље
Али, да ли је Кисинџер заиста посетио Кину као приватна личност, како то тврди америчка администрација која је поручила да за његово путовање зна, али да он не делује у име САД? У чије је име онда деловао некадашњи дипломата?
"Могу они да причају шта хоће, јер ово би у супротном било само губљење времена. Кисинџера ће, сигурно, по повратку контактирати неко из Беле куће да чује о чему је разговарао са Кинезима, али нема шансе да теме њиховог сусрета не стигну до Бајденове администрације. Шта ће из тога да проистекне, то је друга ствар. Углавном, Кинези раде све што могу и показују да су максимално за дијалог", указује политиколог Александар Павић.
Он подвлачи да је Хенри Кисинџер "стари мост" између две земље и да га у Пекингу и даље поштују пошто је са Никсоном отворио комуникацију са Вашингтоном, као и због тога што је један од ретких из америчког естаблишмента који има довољно утицаја а не користи наратив да је Кина опасност Америци.
"Кисинџер заговара налажење заједничког језика са Кинезима као што су и он и Никсон радили почетком 1970-их година. Он је вероватно у мисији опипавања пулса Кинезима, пошто они једноставно више не слушају Блинкена и Бајдена јер су све што се с њима до сад договарало, следећег дана је погазили. Данашњи амерички естаблишмент нема више кредибилитет нигде у свету, осим можда у Београду", указује саговорник РТ Балкан.
Павић верује и да је бивши амерички дипломата на задатку да сазна и колико су Кинези спремни да изађу Американцима у сусрет и смање подршку Русији.
"Кинези су заинтересовани да се спусти тензија између њих и Американаца, иначе Кисинџера не би примили на највишем нивоу. Не пружају они тиме маслинову гранчицу Американцима, јер то и не могу да ураде док не добију неке сигнале из Америке, која их и даље провоцира око Тајвана. Сигнализирају, међутим, да су спремни да разговарају, иако не значи да ће нешто из тога проистећи", закључује Павић.
"Голуб писмоноша" у приватној посети?
Филиповић, међутим, не верује да је Кисинџер дошао у име владе САД и сусрет му више личи на приватну посету какве су се и у прошлости дешавале више пута. Признаје, међутим, да постоји и друга опција - да су обе стране затражиле да Кисинџер пренесе неку конкретну поруку.
"У овој фази се јасно може осетити да се влада САД на челу са демократама нада да ће олакшати односе са Кином, али након скоро пет година хистеричне антикинеске политике обе странке у Сједињеним Државама, влада САД не може да пронађе логичан искорак за ублажавање односа. У овој фази, сваки амерички званичник из обе странке који преузме иницијативу да покаже наклоност Пекингу може лако са тим потезом уништити своју политичку будућност (поготову сада пред изборе). Стога је савршен избор за обе стране да преко старије генерације политичара пренесе став да бар обе стране не желе рат", указује Филиповић.
Он додаје и да је Кисинџер је симбол прагматичних и рационалних кинеско-америчких односа, и верује да Кина оваквим гостопримством Кисинџеру жели да подсети САД да јој у овом тренутку недостају политичари попут њега.
Коркоделовић примећује да су тренутни односи између САД и Кине достигли најнижу тачку још од 1949. године када је Кина проглашена социјалистичком државом и када су, како каже, "Американци почели да се питају - ко је изгубио Кину", будући да се разбила нада да ће после Другог светског рата држава потпасти под утицај Вашингтона.
Наш саговорник, међутим, није нешто нарочито убеђен да ће Кисинџерова посета моћи да ублажи напетост између две земље.
"Амерички Конгрес је против Кине, а и у администрацији САД постоје људи попут саветника за националну безбедност Џејка Саливена, помоћнице министра спољних послова Викторије Нуланд, и људи попут помоћника министра одбране Елија Ратнера који су прави јастребови према Кини. Питање је да ли администрацијом управља ова јастребовска тројка, или Бајден", указује Коркоделовић.
На све то, додаје он, против Кине су и медији, а све то утиче да и сам амерички народ на Пекинг гледа као на главну опасност "иако је Америка, у својеврсном и директном рату с Русијом".
Саговорник РТ Балкан подсећа да су Кисинџерови домаћини истакли да инсистирају на три принципа у односима са прекоокеанском земљом - да постоји равноправност у односима, мирна коегзистенција, и да сарадња буде на обострану корист.
Уверен је да је гост са Сијем причао и о евентуалном обнављању односа између два министарства одбране, будући да се састао са кинеским министром Ли Шангфуом који је под америчким санкцијама. Американци, наиме, како подсећа Коркоделовић, већ годину дана безуспешно покушавају да организују сусрет Лија са њиховим министром одбране Лојдом Остином.
Коркоделовић верује и да је Кисинџер био у мисији да сазна какве су намере Кине по питању Тајвана, и докле су Кинези спремни да иду, ако Тајпеј пређе "црвену линију" што је проглашње независности.
Не би нашег саговорника изненадило ни да се током Кисинџерове посете Пекингу причало о неком будућем састанку лидера две земље.
"Бајден и Си су прошле године на Балију имали троипосатни састанак, а разговори су деловали доста оптимистично док није све пало у воду јер Бајден није могао да оствари оно што је договорио. Десио се затим и овај драстичан сличај када је Си коначно пристао да прими Блинкена, да би Бајден сутрадан за кинеског председника рекао да је аутократа и бандит. Практично је сво поверење Кинеза према Американцима претворено у прах. Тешко ће се из тог праха нићи неки феникс", закључује Коркоделовић.
