Свет
Кинески утицај у америчком дворишту: "На Карибима су, у Централној Америци, у Јужној Америци"
Кинеско глобално присуство се брзо проширило, путем изградње утицаја, стицања технологије и успостављања инфраструктуре која би могла да ојача трговинску позицију Кине и служи могућим војним употребама, у складу са зацртаним политичким циљем постизања глобалне надмоћи до 2049. године
Док је Америка покушавала да појача свој утицај у азијско-пацифичком региону, заборавила је да обрати пажњу на своје двориште, па је у међувремену порастао кинески утицај пред њеним прагом, у "црвеној зони" на Карибима, у Централној и Јужној Америци.
"Они су на линији од 18 метара, у црвеној зони до наше домовине. На Карибима су, у Централној Америци, у Јужној Америци. Али све ове земље, осим Кубе, Венецуеле и Никарагве, желе да буду партнери са Сједињеним Државама. Ми смо партнер по избору, али нисмо увек тамо у право време", пожалила се главнокомандујућа Јужне команде САД Лора Ричардсон у ексклузивном интервјуу за "Њузвик".
Кинеско глобално присуство се, према оцени "Њузвика" брзо проширило, путем изградње утицаја, стицања технологије и успостављања инфраструктуре која би могла да ојача трговинску позицију Кине и служи могућим војним употребама, у складу са зацртаним политичким циљем постизања глобалне надмоћи до 2049. године.
Ричардсон је посебно указала на Иницијативу кинеског председника Си Ђинпинга "Појас и пут", која представља интерконтиненталну мрежу инфраструктурних пројеката у коју је ушло више од половине од 31 земље које су у области деловања Јужне команде. Имајући у виду обим иницијативе, САД покушавају да се такмиче са поплавом кинеских понуда за улагање у преко потребну инфраструктуру као што су телекомуникације, дубоководне луке, па чак и системи метроа широм региона.
Друга жена у историји у свом чину, и трећа која предводи борбену команду, каже да је њена мисија да покаже региону шта "тим САД" може да понуди.
Наиме, да би победила у трци утицаја који је тако близу "куће", Јужна команда окупља партнере у региону да се придруже том тиму како би "погурали напред демократску агенду за слободну, сигурну, просперитетну западну хемисферу".
"Ми смо део ове хемисфере, ми смо део Америке. То је апсолутно важно за све нас. Тим САД има много тога да понуди. Само треба да покажемо све инструменте националне моћи, да их спојимо да то покажемо. Морамо да урадимо бољи посао", рекла је она додајући да Америка мора бити у право време на правом месту, јер амерички партнери више воле ортаклук са САД него са било ким другим.
Портпарол кинеске амбасаде у Сједињеним Државама Лиу Пенгиу брани приступ Пекинга у региону тврдећи да је сарадња Кине и Латинске Америке заснована на међусобном поштовању, вођена принципом обостране користи, и карактерише је отвореност и инклузивност. Циљ јој је заједнички развој, а донела је, како тврди, опипљиве користи људима у региону.
"Кина нема геополитичку агенду у Латинској Америци, не настоји да изгради сферу утицаја и не учествује у такозваној стратешкој игри. Сарадња Кине и Латинске Америке задовољава потребе обе стране и није ни на мети нити под утицајем било које треће стране", тврди Лиу.
Он је поново потврдио да су "све латиноамеричке земље суверене и независне земље" и да су кинески званичници "срећни што виде да латиноамеричке земље развијају односе са другим земљама и поштују блиске везе настале у историји овог региона".
На све већи број тврдњи америчких званичника и законодаваца који гледају на кинески утицај у западној хемисфери као на инхерентну претњу он одговара повезујући то са 200 година старом политиком успостављања америчке хегемоније.
"Неки људи у САД би требало да скину обојене наочаре, напусте застарелу Монроову доктрину и хладноратовски менталитет, престану да шире дезинформације о Кини, престану да приморавају земље Латинске Америке да бирају страну, и престану да сеју раздор између Кине и Латинске Америке", рекао је кинески амбасадор.
Ричардсон тврди да је Кина успела да успостави сопствено решење за пројектовање глобалне моћи кроз свој притисак на нова партнерства, док Народноослободилачка армија истовремено тежи историјском ширењу и модернизацији.
"Са највећим војним нагомилавањем конвенционалних и нуклеарних снага у континенталној Кини у последњих неколико деценија, морате се запитати: 'Зашто таква улагања у критичну инфраструктуру широм света?' Оно што ме брине је двострука употреба те инфраструктуре која може да буде и војна. Већ су ушли у критичну инфраструктуру и то је моја највећа брига као војног команданта и као команданта Јужне команде", каже Ричардсонова.
