Свет
Несташица лекова у Европи: Са зебњом чекају јесен и још веће проблеме
Представници веледрогерија објашњавају да је у Европи углавном несташица јефтиних лекова, јер су сировине драстично поскупеле, поскупео је транспорт, радна снага, па се фармацеутским компанијама не исплати да их производе по актуелној, ограниченој цени
Многе европске земље суочавају се са несташицом лекова. Пацијенти су приморани да путују далеко како би дошли до преко потребне терапије. Дешава се и да неопходне лекове набављају у иностранству. Апотекари у Србији кажу да на домаћем тржишту тренутно нема таквих несташица, да се дешавају краткотрајни поремећаји у снабдевању, али да су до сада постојале адекватне замене.
У Републичком фонду за здравствено осигурање су за "Јуроњуз" рекли да се повећавају залихе медикамената, али и сировина за производњу.
Представници веледрогерија објашњавају да је у Европи углавном несташица јефтиних лекова, јер су сировине драстично поскупеле, поскупео је транспорт, радна снага, па се фармацеутским компанијама не исплати да их производе по актуелној, ограниченој цени. Додају да постоји и проблем са набавком сировина, јер 80 одсто састојака за производњу долази из Индије и Кине. Поремећени су и ланци снабдевања због рата у Украјини и претходне пандемије.
У Литванији, рецимо, пацијенти морају да путују широм земље да би дошли до преко потребних лекова. Инжењер електронике Ритис Оверлингас испричао је за "Јуроњуз" да му је свакодневно потребно пет лекова против високог крвног притиска и дијабетеса. Недавно су му у апотеци, где је до сада набављао терапију, рекли да немају те лекове.
"Дуго сам тражио те лекове по целој Литванији, док на крају нисам успео да их купим на другом крају земље. То је било пре пола године", каже Оверлингас.
Несташица виталних лекова није само у Литванији, већ и у другим земљама широм европског континента. Недавна студија истраживачких новинарских мрежа показала је да несташица у земљама ЕУ за одређене фармацеутске производе може трајати између 72 и 130 дана. Лекови за болести нервног система чине скоро петину свих несташица лекова између 2018. и 2023. године. Лекови за кардиоваскуларне болести и антиинфективи (ту спадају антибиотици, антивирусни лекови) чине више од четвртине тржишног мањка (26,8 одсто).
У Немачкој, Италији, Аустрији посебно тешка ситуација била је почетком године. У апотекама није било сирупа за децу - за снижавање повишене телесне температуре, антибиотика. Тада су очајни родитељи одлазили у Холандију како би тамо купили лекове за своју болесну децу.
Здравствене власти у тој земљи су на три месеца укинуле ограничења цене лекова за децу који садрже ибупрофен и парацетамол, као и антибиотике, како би подстакле фармацеутске компаније да повећају испоруку.
Европа сада са зебњом чека јесен када се очекују још веће несташице. Србија није изоловано острво. У Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) кажу да дешавања у другим земљама јасно указују на то да се у наредним годинама очекују велике промене у производњи лекова, те да су са додатним опрезом приступили снабдевању лековима.
"Сада још интензивније радимо са произвођачима и увозницима лекова, од којих смо тражили да повећају залихе лекова и активних супстанци у Србији. Ту се у великој мери ослањамо на две велике фабрике лекова у нашој земљи, које производе неке од важних есенцијалних лекова, а постојање домаће производње је од изузетног значаја, јер пружа независност и сигурност у снабдевању, како у редовним тако и у случају било којих ванредних околности", кажу у РФЗО.
Прате се лагери и залихе произвођача и добављача, како би се у сваком тренутку знало колико којих лекова има у Србији. Из РФЗО кажу да су пре два месеца ставили на Листу лекова 155 нових генеричких лекова, како би се повећала конкурентност и обезбедило више могућности за сигурније снабдевање лековима од већег броја различитих произвођача.
"Несташице су у фармацеутској индустрији присутне одувек и може да се догоди да неког лека нема повремено, у неком краћем периоду, на пример, због проблема у производњи, проблема са активном супстанцом, контролом квалитета. То не мора да значи да лека нема уопште, него да су краткотрајно присутне недовољне количине што се надокнађује заменским лековима са листе лекова", кажу у РФЗО.
Напомињу да РФЗО може да утиче и предузима мере само за лекове који се издају на терет здравственог осигурања и да се у том мислу апсолутно одржава стабилно снабдевање.
"Међутим, проблем може да буде слободна продаја лекова и прекомерна куповина, на коју не можемо да утичемо и која може да доведе до вештачких несташица, зато увек апелујемо на грађане да то не раде. Дакле, имамо стратегију за набавку лекова и зато нема потребе говорити о несташици и изазивати панику код грађана који онда почињу да праве залихе", поручују из РФЗО.
Рајевац: У Србији нема већих потреса
Председник Савеза приватних апотекара Србије (СПАС) Драгутин Рајевац каже да у Србији за сада нема "већих потреса", да се дешава да неких лекова нема недељу, две али да углавном постоје адекватне замене те се несташица не примећује.
"Деси се застој у производњи из баналних разлога нема амбалаже, затварача, кутијица. Период годишњих одмора у Европи се осети и код произвођача лекова. Међутим, већих потреса за сада нема. Домаћи произвођачи лекова се жале на ниске цене лекова, јер су поскупе сировине, енергенти. Мислим да ће због тога у септембру, октобру направити неку врсту притиска да се коригују цене", рекао је Рајевац.
Објашњава да је проблем у Европи настао зато што произвођачи не желе више да производе јефтине лекове и лекове који се раде у малим количинама. Разлог је економске природе. Због тога се производња сели се у Кину, Индију.
"Тај ко је преузео производњу лека гледа да га добије са што мање улагања и што већом зарадом. Ту се отвара и питање квалитета, јер морају да се уклопе у договорену цену лека. То су сада проблеми и надам се да ће бити превазиђени", навео је он.
На српском тржишту биле су повремене несташице лека Оземпик и Глукофаж који користе дијабетичари, јер се масовно користе за мршављење. Реаговао је РФЗО и сада се лек Оземпик може добити само уз лекарски рецепт и на препоруку ендокринолога.
Произвођачима у ЕУ јефтини лекови се не исплате
Европски произвођачи лекова су крајем септембра прошле године упозорили да би могли да престану да производе неке јефтине генеричке лекове због раста трошкова за електричну енергију и сировине.
Лоби група индустрије генеричких лекова, "Лекови за Европу", која заступа фармацеутске компаније као што су Тева, Новартисов Сандоз и Фрезенијусово предузеће Каби, упутила је овим поводом отворено писмо министрима енергетике и здравља земаља чланица Европске уније.
Струја је неким фабрикама лекова у Европи поскупела десет пута, а трошкови набавке сировина су порасли између 50 и 160 посто, наводи се у писму.
Удружења произвођача генеричких лекова у државама чланицама Уније такође су упутила петиције националним здравственим властима за већу флексибилност у погледу цена лекова, саопштила је организација "Лекови за Европу".
"Можда ћемо прекинути производњу три, а можда пет производа због директног и индиректног утицаја повећања трошкова енергије", изјавила је тада Елизабет Стампа, главна извршна директорка шпанског произвођача генеричких лекова и фармацеутских застојака Медихем СА.
