Захарова: А што сте гласали прошле године за предлог Русије?

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова огласила се на Телеграму поводом овогодишњег гласања за Резолуцију за борбу против величања нацизма.

"Прошле године земље ЕУ и оне које су им приступиле биле су уздржане од гласања о тексту нацрта резолуције Генералне скупштине УН о борби против величања нацизма. Главни градови чланица Европске уније увек су били уздржани осим у једном случају. И то 2011. године када је дошло до раскола у Европској унији, због чега су неке од држава гласале 'против' (постојала је већина), а неке су биле уздржане", написала је Захарова.

"Ове године у Трећем одбору (претходи гласању на Генералној скупштини) сви су гласали против. И они који су подржавали фашизам у 20. веку, и они који су од њега страдали и скоро нестали", написала је Захарова.

Портпаролка је нагласила да је "текст резолуције исти. Његову суштину могу довести у питање само неморалне фигуре."

Министарство спољних послова Руске Федерације је тада на свом Телеграм каналу написало да је загонетно и жалосно што су САД и Украјина поново гласале против овог документа, док су се делегације земаља чланица ЕУ уздржале од гласања о нацрту резолуције.

Подсећамо, Трећи комитет Генералне скупштине УН ове године је усвојио руски нацрт резолуције "Сузбијање величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције".

За документ је гласало 105 држава, против су биле 52 земље, 15 је било уздржано.

Међу коауторима документа су Азербејџан, Белорусија, Венецуела, Вијетнам, Камбоџа, Северна Кореја, Куба, Лаос, Мали, Никарагва, Пакистан, Сирија, Судан, Централноафричка Република, Екваторијална Гвинеја и Јужна Африка.

Само годину дана раније, подсећамо, у Њујорку је 12. новембра на састанку Трећег комитета 76. заседања Генералне скупштине УН, на иницијативу Русије, усвојена је резолуција за борбу против величања нацизма, а за гласала је 121 држава, 2 делегације (САД, Украјина) су биле против, а 53 земље су биле уздржане.

Резолуција изражава озбиљну забринутост због пораста екстремистичких покрета и политичких партија које промовишу расизам, етноцентризам и ксенофобију, а баве се ширењем идеологије фашизма и расне супериорности.

Резолуција препоручује да земље предузму одговарајуће конкретне мере, "укључујући и законодавну и образовну област", ​​како би спречиле ревизију историје и резултата Другог светског рата и "негирање злочина против човечанства и ратних злочина почињених током Другог светског рата".