Свет

Француска: На сваких 15 дана се угаси једна црква, а никне једна џамија

За хришћанство се у Француској боре - на први поглед нелогично - секуларисти. Не само због секуларизовања верских празника као што су Ускрс или Божић, већ и због других хришћанских навика које су чврсто уврежене у друштву
Француска: На сваких 15 дана се угаси једна црква, а никне једна џамијаwww.globallookpress.com

Половина становништва у Француској су атеисти, показало је једно од последњих истраживања, док се 29 одсто изјаснило као католици, пишу "Вечерње новости".

Протестаната и православаца има око девет одсто, муслимана је десет одсто, а јевреја свега један проценат. 

Феномен дехристијанизације Француске углавном се приписује савременим токовима, а заборавља се да је тај процес започео још током Француске револуције, борбом против спреге ројалистичко-клерикалних властодржаца.

Ипак, верска димензија није за све подједнако важан део идентитета.

"Само осам одсто католика посећује редовно цркву, док је код православаца и протестаната тај проценат 22 одсто, код муслимана 20 одсто, а чак 34 одсто јевреја недељом иде у синагогу", резултати су истраживања.

Разлика је нарочито видљива када је у питању пост: рамазан практикује 75 одсто француских муслимана, док исхрану по верским узусима поштује три одсто католика и пет одсто осталих хришћана у Француској. Занимљиво је да чак 55 одсто афричких хришћана иде редовно на мису. 

На сваких 15 дана у Француској се угаси по једна црква и никне по једна џамија. Разлог је наставак процеса дехришћанизације започет великом француском револуцијом и, с друге стране, долазак миграната. 

"Лаичко хришћанство"

Хришћанство у Француској бране и, на први поглед нелогично - секуларисти. Не само због секуларизовања верских празника као што су Ускрс или Божић, већ и због других хришћанских навика које су чврсто уврежене у друштву - примера ради, крштено је 44 милиона Француза од 67 милиона становника. 

На делу је, наводе "Новости", нека врста "лаичког хришћанства" видљивог на сваком кораку. Јер, лаици не верују ни у ислам и не би му дозволили да се наметне, као што то не дозвољавају ни хришћанству. Однос је, дакле, сабирајући лаике и хришћане с једне стране, и муслимане с друге, 90 према 10 у корист оних који су против доминације вере. 

Зато се и није остварило предвиђање Мишела Уелбека да ће 2022. Француском владати муслимански председник. 

Негативна слика о Француској ствара се углавном око великих градова, док су читава Прованса и унутрашњост друга прича. Не треба заборавити да су многи муслимани емигрирали баш због оштрих верских закона у земљи порекла. 

Домаће вође исламске заједнице такође су лојални, а проблем праве имами инфилтрирани са стране, којима пробуђена држава, сада све чешће купује карту за повратак. 

У контексту недавних социјалних немира, много тога треба приписати социјалном, а не верском раслојавању. 

image
banner new
banner