Како Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати јачају свој утицај у мултиполарном свету

У тренутку када су десетине високих функционера из читавог света крочиле на тле Саудијске Арабије како би учествовале на конференцији о сукобу у Украјини, престолонаследник те земље Мухамед бин Салман је знао да је његов задатак испуњен. 

На сличном али мањем окупљању у Копенхагену у јуну, Француска је од Ријада затражила да помогне у окупљању земаља Глобалног југа, укључујући и Кину, за које су веровали да би радије присуствовали самиту који се налази ван Европе.

Принц Мухамед је уредно испоручио — лично је интервенисао како би помогао у убеђивању Пекинга да пошаље свог представника, како тврде неке дипломате, преноси "Фајненшел тајмс".

На крају, скупу у Џеди су присуствовали званичници из 42 државе, укључујући многе које се одупиру притиску Запада да заузму страну у сукобу Русије и Украјине.

Иако самит није изродио неке очигледне резултате, то дводневно окупљање представља несумњив успех са саудијског престолонаследника и дефакто лидера. Млади Саудијац је тако добио позорницу за свој коначни циљ - представљање своје државе као силе у успону, чији утицај спаја исток и запад.

То је начин размишљања који одражава повећане амбиције и растуће самопоуздање нафтом богатих заливских држава – подстакнуте неочекиваним приходима након прошлогодишњег скока цена енергената – које су одлучне да зацртају сопствени курс у ери поларизованих међународних односа.

У првом плану су две заливске монархије: Саудијска Арабија, највећи светски извозник нафте, и Уједињени Арапски Емирати, доминантно трговинско чвориште у региону, чији фокус се све више окреће ка истоку.

Док други на промену глобалних токова гледају као на ризик, Ријад и Абу Даби виде нове прилике док користе своју финансијску снагу и обилне нафтне ресурсе како би се стратешки заштитили од својих традиционалних односа са западом, наводи ФТ.

Лидер Емирата Мухамед бин Зајед ал Нахјан годинама је користио војну снагу и финансијску моћ своје мале државе како би ојачао њен утицај у свету, док је Мухамед бин Салман уложио стотине милијарди долара у грандиозне планове за развој своје земље, са циљем да буде призната као економска и дипломатска сила унутар Г20.

Савезници, али и све већи економски конкуренти, и Ријад и Абу Даби настоје да пројектују свој утицај на међународној сцени кроз шире мреже као такозвани "пријатељи са свима" и да следе сопствене интересе.

Делимично вођено променом трговинских образаца, али и резултатом геополитике, то се исказује у диверсификацији веза са САД – дуго доминантном страном силом у Заливу – и продубљивању односа са азијским силама, посебно Кином и Индијом.

"Саудијска Арабија и УАЕ виде више могућности него ризика у овом променљивом светском поретку и мисле да имају политику и инструменте да постану полови мултиполарног света у настајању", каже директор за регионалну безбедност у Међународном институту за стратешке студије Емил Хокајем за ФТ.

Арапске земље граде нове мостове

Промене у Заливу су у највећој мери подстакнуте трговином. Кина — највећи трговински партнер региона — Индија и Јапан постали су главни купци заливске нафте, док је амерички увоз нафте из тог дела света опао у последњих 15 година, након повећане експлоатације енергената из шкриљаца у Северној Америци.

Ипак, односи са азијским силама развијају се и у многим другим областима, попут нових технологија у области вештачке интелигенције, енергетике, логистике и природних наука, у шта заливске државе улажу како би подржале домаће развојне планове и диверзификовали економије зависне од нафте.

"Наше везе са успостављеним тржиштима су непоколебљиве", каже високи званичник Емирата. Али "истовремено, из макроекономске перспективе, одакле ће долазити нови раст ако погледамо наредних 10, 20 година? Долази са великих тржишта у Азији, неких у Јужној Америци, а потенцијално и са неких афричких тржишта."

Обе заливске државе закључиле су "свеобухватна стратешка партнерства" са Кином. Када је принц Мухамед бин Салман угостио кинеског председника Си Ђинпинга у Џеди у децембру, рекао је да су скупови покренули "нову историјску еру" у односима са Пекингом, додајући да краљевина ради на "јачању сарадње како би служила међународној стабилности".

Неименовани кинески званичник каже за ФТ да су односи Пекинга са Заливом "модел за свет у развоју и за учеснике иницијативе Појас и пут". Описујући продубљивање сарадње у области енергетике, инфраструктуре, финансија, технологије, он каже да Залив и Кина "могу помоћи у изградњи праведнијег мултилатералног поретка на Блиском истоку који поштује суверена права и опире се хегемонији одређених сила".

Заливске земље се не фокусирају само на Кину. Емирати, дом државних инвестиционих фондова који управљају више од 1,3 билиона долара, су у протеклих 18 месеци потписали споразуме о слободној трговини са шест земаља, укључујући Индију и Индонезију.

Када је индијски премијер Нарендра Моди посетио УАЕ у јулу - што је његова пета посета заливској држави за осам година - најављено је да ће Инвестициона управа Абу Дабија у наредних "неколико месеци успоставити присуство" у индијској регији Гуџарат вредности од 850 милијарди долара.

Две заливске државе такође настоје да се придруже БРИКС-у, групи земаља које укључују Кину, Индију, Бразил, Русију и Јужну Африку.

Заливски званичници кажу да је то логичан потез с обзиром на глобалне трговинске обрасце, али и онај који им даје глас у важној дипломатској мрежи.

"Свака земља жели да има утицај, да има место за столом", каже Анвар Гаргаш, саветник лидера Емирата, говорећи о ширим амбицијама његове земље. "Желимо да градимо мостове са свима."

Напуштање ранијег курса блиске координације са америчком спољном политиком постало је још видљивије након ескалације сукоба у Украјини, пошто су УАЕ и Саудијска Арабија одбиле да уведу санкције Русији.

Попут Турске и Бразила, "они не желе да бирају између Сједињених Држава и Кине, не желе да бирају страну у украјинском рату", каже за ФТ бивши амерички дипломата Џефри Фелтман.

И Абу Даби и Ријад одбили су напоре Запада да их наговори да напусте председника Русије Владимира Путина, са којим сарађују у области енергетике кроз формат ОПЕК+ и сматрају га важним играчем на Блиском истоку.

"Нема повратка. Саудијска Арабија неће одустати од мостова које је изградила са Глобалним југом, са Русијом или Кином, јер су они саставни део функционисања саудијске економије и дугорочних тржишних потреба Краљевства", рекао је саудијски политички коментатор Али Шихаби за ФТ.

"Саудијско руководство је много независније, Пре 10 година постојала је цела генерација која је само инстинктивно више поштовала америчке захтеве."