Свет
Руски војни аналитичар: НАТО више не може да задовољи потребе Кијева
Залихе наоружања и војне опреме махом су истрошене у земљама чланицама Алијансе, тако да је војна помоћ Украјини, која је почела 2022. и достигла врхунац почетком 2023. године, кренула силазном путањом
Имајући у виду да је на бојном пољу војна помоћ НАТО-а у потпуности одговорна за борбене способности Оружаних снага Украјине, кад се ова подршка прекине, тамошња војска ће изгубити борбену способност у року од неколико недеља, или чим се потроше залихе муниције, сматра руски војни аналитичар и истраживач Руске академије наука Иља Крамник.
Уз то, истиче да су залихе наоружања и војне опреме махом истрошене у земљама чланицама Алијансе, тако да је војна помоћ Кијеву, која је почела 2022. и достигла врхунац почетком 2023. године, кренула силазном путањом.
Такође, уколико САД, као највећи војни снабдевач Украјине, не повећају испоруке или заједно с другим савезницима не пронађу алтернативне добављаче, помоћ ће бити додатно смањена.
Крамник напомиње да је НАТО ово могао да избегне повећањем производње наоружања и војне опреме још 2022, као и размештањем додатних производних капацитета, што би имало резултате до зиме 2023/24. Међутим, блок није имао јединствену визију у погледу додатне производње наоружања, што је озбиљно компликовало процес доношења одлука.
НАТО погрешно проценио способност руских трупа
Зато Украјина није добила неопходну опрему и наоружање да пробије добро припремљене руске одбрамбене линије. Може се претпоставити, пише Крамник у ауторском тексту за "РТ интернешенел", да ниједна НАТО војска није спремна за тако нешто јер је блок погрешно проценио способност руских трупа и њихове одбрамбене позиције.
Украјинска контраофанзива је покренута са очигледним недостатком артиљерије, тенкова, а посебно инжењерске опреме, упркос чињеници да је врховни командант савезничких снага НАТО-а, генерал Кристофер Каволи тврдио да су украјинске трупе потпуно опремљене, прецизирао је Крамник.
С друге стране, НАТО је потписао бројне уговоре о дугорочном опремању украјинских трупа, што неће моћи да се оствари неколико година. Попут одлуке о трансферу борбених авиона – која још није прецизирана у смислу обима и времена испоруке – многи стручњаци су ове уговоре оценили као "послератне", односно намењене надокнади губитака након сукоба.
Међутим, неуспешан ток украјинске контраофанзиве покренуте у јулу чини неизвесном пуну примену ових уговора и намера. Њихови изгледи ће бити још сумњивији у случају успешне руске офанзиве на јесен или у зиму.
Војни аналитичар додаје да ће на војну помоћ Северноатлантске алијансе Украјини сасвим сигурно ће утицати и предстојећи избори у Сједињеним Државама, с обзиром на то да се републиканци противе истој.
Да ли ће НАТО у блиској будућности моћи да повећа помоћ Украјини?
Крамник је експлицитан – ништа од веће подршке у виду наоружања кијевском режиму; чак и када би се сутра донела одлука о значајном повећању производње наоружања, војној индустрији би било потребно и до две године да да резултате.
Руски аналитичар је скренуо пажњу на још један аспект – војна опрема совјетске производње, односно источноевропска опрема произведена по совјетској лиценци, била је најефикаснија за украјинску војску. Совјетски тенкови, борбена возила пешадије и друга опрема која не захтева посебну обуку, одржавање, инфраструктуру и муницију одмах могу у борбу, а ниво борбене готовости је већи у односу на западне моделе које је потребно прилагодити новом окружењу.
Дакле, да је НАТО још 2022. искористио источноевропску војноиндустријску сарадњу, која омогућава производњу тенкова Т-72, борбених возила пешадије БМП-2, неких артиљеријских система 122–152 мм и других типова наоружања и војне опреме, ова одлука је могла имати последице на ток сукоба.
Међутим, то се никада није догодило и – с обзиром на то да се пољска одбрамбена индустрија пребацује на лиценцирану производњу опреме коју је дизајнирала Јужна Кореја – вероватно се неће ни догодити.
То значи да ће за Украјину остати нерешена питања као што су недовољно снабдевање војном опремом, веома различите врсте наоружања, недостатак муниције и проблеми с управљањем трупама. У таквим околностима успех неке нове контраофанзиве тешко да је могућ.
Генерално лопта – или војнотехничка иницијатива у сукобу – сада је у руском дворишту, а од Русије зависи колико ће добро искористити ову прилику. Врло је вероватно да ће иницијатива за пребацивање западних борбених авиона у Украјину бити тихо напуштена пошто Оружане снаге Украјине неће моћи да их користе. Русија добро зна да је то тако.
У теорији овакво стање би требало да повећа спремност САД за преговоре, иако ће предстојећи избори закомпликовати потенцијалне разговоре.
"Дакле, Запад ће највероватније наставити да подржава украјинске оружане снаге у мери која је неопходна за наставак отпора. То значи да Украјина неће имати довољно опреме и наоружања да покрене нову контраофанзиву великих размера осим ако САД не одлуче да поделе свој арсенал. Таква одлука би, међутим, била у супротности с америчком праксом последњих година, као и с њиховим стратешким планирањем које види Кину као главног ривала на ког треба да усмери своје финансијске, војне и технолошке ресурсе", закључио је Иља Крамник за "РТ интернешенел".
