Свет
Може ли Европа да преживи Трампов повратак?
Обећање о окончању рата у Украјини, као и о изласку САД из НАТО-а највише плаше Европљане
До новембра 2024. Доналд Трамп ће се можда вратити у Белу кућу, а то је, како "Политико" оцењује, сценарио из ноћне море за Европљане који су се надали да више никада неће морати да размишљају о њему.
Док је Трамп, како пише овај медиј, показивао антагонизам према Европи, Бајден се показао као један од најпријатељскије настројених америчких председника за Европу.
"Да ли се Трамп заиста поигравао идејом о повлачењу из НАТО-а? Можда. Да ли је Европску унију заиста назвао непријатељем, а Брисел, седиште институција блока, пакленом рупом? Вероватно. Оно што је битно је да га нема", илуструје "Политико" како су размишљале европске власти.
Европљани су, међутим, приморани да се суоче са чињеницом да би Бајден ускоро могао да остане без власти и да би Трамп могао поново да преузме кормило Америке. Током викенда, истраживање Еј-Би-Сија, показало је да Трамп води у односу на садашњег председника за скоро 10 процентних поена.
Ако настави ка победи на изборима, верзија Трампа коју би Европа могла да добије вероватно би била много "неурачунљивија и нечувенија" од оне коју су познавали, пише "Политико", указујући да се то неће осликавати само кроз жељу о напуштању НАТО-а, већ можда и кроз испуњавање завета да ће са Путином, преко глава Украјине и ЕУ, склопити мировни споразум о Украјини.
Док би неки европски политичари волели да виде такав ватромет (попут мађарског премијера Виктора Орбана), "Политико" указује да су такви ставови ипак мањина на Старом континенту, "где су доминантна осећања о Трамповом повратку страх и анксиозност".
1,2,3... спремни!
Европљани више и не поричу да постоји могућност Трамповог повратка, а већина званичника са којима је медиј разговарао позвала је блок да се за то припреми.
"Европа мора бити спремна да се суочи са сваком ситуацијом у вези са резултатима америчких избора. У демократији увек постоји ризик да најгори кандидат може бити изабран. Народ одлучује. Трамп је био председник. Он може поново да постане председник, чак и ако се данас суочава са великим правним проблемима. Оно за шта треба да се припремимо је дистанцирање Сједињених Држава од европских послова и могућег распада трансатлантског савеза", каже бивши француски председник Франсоа Оланд.
Неколико европских дипломата има исту ноту "стоичког реализма", а један од њих истиче да континент мора да планира сваку опцију и избегне ситуацију из 2016. године, "када смо били неспремни и за брегзит и за Трампа".
Упитан да ли би се друго Трампово председавање разликовало од првог, други дипломата је рекао да би Европа требало да се спреми на најгоре.
Бивши председник је два пута смењен и суочава се са неколико кривичних оптужница, укључујући и једну за негирање резултата избора 2020. године. Ако га ништа од овога не спречава да преузме дужност, аргументовало је неколико европских званичника, зашто би он уопште имао било каква ограничења у свом понашању?
Изгледи за Трампов повратак су посебно узнемирујући за Немачку, која је честа мета његових напада. Пошто су ухваћени потпуно неспремни за његов избор 2016, немачки политичари боје се да не понове исту грешку - отуда и недавни пут министарке спољних послова Аналене Бербок у Тексас где се састала са републиканским гувернером Грегом Аботом.
Упркос томе, високи члан немачког парламента Норберт Ротген је песимистичан у погледу спремности своје владе и тврди да је она "у процесу понављања старе грешке", а хитно би требало да ојача сарадњу са европским партнерима на развоју независне одбрамбене политике.
Друге европске владе такође покушавају да успоставе контакте са републиканским колегама. Дипломате из три земље ЕУ рекле су да њихово особље у Вашингтону појачава контакт са републиканским званичницима у Представничком дому и Сенату на свим нивоима. Један од њих је истакао да постоје и паралелни дипломатски напори, попут путовања бившег британског премијера Бориса Џонсона у Тексас у мају, као пример како се Лондон припрема за Трампов потенцијални повратак.
Мир у Украјини "у једном дану"?
Трампово обећање да ће окончати рат у Украјини "у једном дану" споразумом са Путином, највећи је баук за Европу. То би, пише "Политико", не само извукло тепих под ногама Украјинаца који би били под притиском да се одрекну дела територије, већ би било и понижење за европске силе које су помагале Кијеву.
У таквим околностима, било би "тешко замислити" да Европљани остану уједињени у вези са Украјином. Они би могли да покушају да помогну Украјини, али би се тако одједном нашли против Сједињених Држава јер би то био договор о којем је преговарао Трамп. То је веома мрачан сценарио", сматра виши саветник за Европу у Међународном институту за безбедносне студије Франсоа Хајзбур.
То би вероватно био само почетак онога што би Трамп могао да уради трансатлантским односима. Он је 2018. указао на могућност повлачења Вашингтона из НАТО-а и пуштања Европљана да се сами сналазе - од чега је одступио само захваљујући интервенцији тадашњег саветника за националну безбедност Џона Болтона и генерала Џима Матиса.
Реизабрани Трамп би, како "Политико" оцењује, једноставно могао да уради било шта, укључујући и повлачење из НАТО-а, што је застрашујућа перспектива за Европљане који су се ослањали на америчку безбедносну гаранцију у протеклих 78 година - толико да је мало дипломата и званичника уопште и спремно да теоретизира о томе шта би то могло значити за европску будућност.
Одједном лишене стратешког вођства САД, европске земље би се суочиле са огромним, застрашујућим питањима о томе како да реорганизују безбедносни савез. Ко би био главни? Да ли би НАТО наставио да постоји? Да ли би европске земље жртвовале свој модел социјалне заштите да би се прилагодиле много већим издацима за одбрану?
За финског стручњака за безбедност Расмуса Хиндрена, потребан је "јединствен догађај" - налик изласку Вашингтона из НАТО-а - да Европљани промене начин размишљања о одбрани. Чак и тада, проблем би било повећање потрошње које је довољно да би Европа могла да се брани, без САД од конвенционалног руског напада.
"Затим се поставља питање лидерства: ко би био задужен за европску безбедносну алијансу? Париз? Берлин? Варшава? Ротирајући избор европских престоница? А где би био смештен европски војни врх, с обзиром на оно што је Хиндрен назвао недостатак стратешке културе у извршној власти ЕУ? Решење је тешко замислити с обзиром на непријатељство између европских сила и чињеницу да неке земље, попут Пољске, више верују Вашингтону него Бриселу", наводи "Политико".
Источноевропске земље које деле границу са Русијом и друге које су забринуте због амбиција Москве, попут Нордијских земаља плус Турске и Румуније, имале би природну склоност да се удруже у де факто безбедносни савез, додаје један од саговорника овог медија.
"Таква група би повећала притисак на друге у Европи да формирају сопствене блокове. Другачије речено, једна могућност пост-америчког безбедносног поретка у Европи могла би да личи на оно што је постојало пре Првог светског рата: низ испреплетаних савеза који су у опасности да упадну у рат", закључује "Политико".
