Вештачка интелигенција (ВИ) је једна од друштвено значајних тема о којој је ове године било речи можда више него било које претходне.
"Памет" која није људска изашла је из домена научне фантастике и постала је доступна обичним људима; велике силе су већ увелико у трци за доминацију у овој области; стручњаци — укључујући Илона Маска и суоснивача "Епла" Стива Вознијака — ургирају да се она што пре регулише, док новинари, писци и креативци указују да би вештачка интелигенција могла угрозити њихова ауторска права.
Од ВИ модела који се однедавно користе у свакодневној употреби посебну пажњу је привукао Чет ГПТ, технологија за обраду и креирање текста коју је матична компанија "Опен Еј-Ај" први пут представила у јавности у новембру прошле године, а до сада је већ једном унапређен.
У међувремену се Чет ГПТ показао као извор скоро бесконачне забаве, пошто брзо и уверљиво даје резултате на захтеве да, рецимо, напише библијски стих о вађењу сендвича са путером од кикирикија из видео рекордера користећи се дијалектом енглеског језика, какав се налази у протестантском преводу Библије објављеном у време краља Џејмса Стјуарта.
Домаћим читаоцима је, пак, ово задовољство донекле ускраћено, пошто Чет ГПТ још увек није овладао српским језиком, а и не барата компетентно епским десетерцем.
На друштвеним мрежама се такође може наћи прегршт примера и савета како користити Чет ГПТ као "личног саветника", када је у питању све од планирања кућног буџета и осмишљавања плана исхране до професионалног усавршавања, проналажења посла, вежбања за разговор за посао и плана за оснивање сопственог бизниса.
Овде вреди напоменути да Чет ГПТ не барата информацијама о догађајима након септембра 2021. године, те је његово "знање" ограничено.
Ноћна мора за академију?
Једна од употреба Чет ГПТ-а која се често истиче је његова способност да сажме или преприча текстове, да објасни апстрактне концепте или сакупи на једно место јавно доступне податке. Ученици свих узраста су се, са друге стране, присетили да вештачку интелигенцију користе за писање домаћих задатака или семинарских радова.
Овај феномен је толико узео маха да је "Варсити", студентски лист британског Универзитета у Кембриџу у априлу ове године писао да је скоро петина студената на тој престижној институцији користила Чет ГПТ или сличне моделе при писању својих радова, а да више од петине оних који су одговорили потврдно то чини "често" или "увек".
На размере проблематичности употребе Чет ГПТ-а у академском домену указује и чињеница да је овај модел наведен као коаутор у неколицини научних радова, након чега су стотине престижних академских публикација експлицитно забраниле ову праксу, пренео је у јануару ове године "Гардијан".
Непуних месец дана пре тога, група аутора је у раду објављеном у часопису "Дигитална медицина" указала да Чет ГПТ пише толико уверљиве радове да је успео да превари трећину "људских" рецензената и прође тест на детектору плагијата (али не и на детектору садржаја који је генерисала ВИ).
Аутори истичу да су подаци и бројке на којима је Чет ГПТ заснивао своје научне радове наоко изгледали реално, али да су били потпуно измишљени.
Објашњавајући одлуку да измени уређивачку политику након инцидента са радовима, у којој је Чет ГПТ наведен као коаутор, главни уредник водећег америчког научног часописа "Наука", рекао је за "Гардијан" да би коришћење овог алата чак и при припреми научног рада било проблематично имајући у виду тенденцију Чет ГПТ-а да прави чињеничне грешке, пошто би оне тим путем могле да се поткраду у научну литературу.
Са друге стране, др Вон Коноли и др Стивен Вотсон са Универзитета у Кембриџу у саопштењу о ставу ове установе према Чет ГПТ-у истичу да би потпуна забрана овог алата у будућности била сувишна или немогућа, те би он могао бити користан при постизању жељене форме радова и задатака и тиме омогућио студентима да се фокусирају на осмишљавање радова и идеје на којима се оснивају.
Исто тако, "Гардијан" у тексту објављеном с краја јануара истиче да неке научне публикације дозвољавају употребу Чет ГПТ-а за сврхе јаснијег језика у радовима, те да би он могао помоћи научницима којима енглески језик није матерњи при презентацији својих налаза.
Електронски адвокат и измишљени случајеви
На озбиљност последица некритичког ослањања на Чет ГПТ указује и случај њујоршког адвоката који је завршио на суду након што је судији приложио аргумент у корист свог клијента, који је написала вештачка интелигенција, а који се за преседан позивао на непостојеће случајеве.
Првобитни случај се односио на човека који је тужио авио-компанију због наводне телесне повреде, али су адвокати авио-компаније касније поручили судији да не могу пронаћи случајеве које супарнички парни тим цитира у свом поднеску, пренео је у мају "Би-Би-Си".
У скриншотовима "разговора" адвоката и Чет ГПТ-а се види како адвокат пита да ли су се цитирани случајеви (за које се испоставило да су измишљени) заиста десили, да би вештачка интелигенција, након "двоструке провере", устврдила да јесу.
Крај новинарства (или, барем, новинара)?
Иако Чет ГПТ у својој садашњој форми не барата свежим информацијама, то не значи да неки други модел у будућности неће бити способан за то. Док је вештачка интелигенција перципирана као претња многим професијама, многи су се прво запитали за судбину новинарства, имајући у виду Чет ГПТ и њему сличне програме.
Да судбина новинара није (потпуно) безбедна указали су мејлови директора немачке медијске куће "Аксел Шпрингер", иначе власника "Велта", "Билда", "Политика", о којима су медији писали раније ове године.
Наиме, извршни директор Матијас Допфнер је у интерном циркуларном писму најавио отказе одређеном броју запослених, саопштивши да "вештачка интелигенција има потенцијал да учини независно новинарство бољим него што је икада било – или га једноставно замени", пренео је у марту "Гардијан".
Нешто више од три месеца касније, "Дојче веле" је пренео да је стотинама запослених у "Аксел Шпрингеру" речено да ће бити замењени вештачком интелигенцијом. Откази су се односили на позиције директора редакције, уредника страница, лектора, секретара и уредника фотографије.
Додуше, поставља се питање хоће ли вештачка интелигенција моћи да потпише сагласност са листом принципа у складу са "праксом" ове компаније о којој је писао "Њујорк тајмс", а од којих једна гласи "Заговарамо трансатлантско савезништво између Сједињених Америчких Држава и Европе."
Слично као у другим областима, заговорници употребе вештачке интелигенције у новинарству сматрају да ће она омогућити новинарима да се усредсреде на срж свог посла, односно да се баве истраживачким радом, контекстуализовањем и анализирањем догађаја, наводи "Дојче веле".
Овде, пак, вреди подсетити на збрку која је настала када је организација "Терор аларм", која се декларише као први светски генератор вести који функционише на бази вештачке интелигенције, пренела (дез)информацију да је Србија договорила куповину 20.000 иранских дронова камиказа "шахед-136", а што су стручњаци истакли да је "просто немогуће."
Да ли је за уметност потребна душа?
Док такође постоје специјализовани програми за генерисање визуалног садржаја и музике, још једна очита употреба Чет ГПТ-а је у креативном писању — између осталог, једна од честих бизнис идеја које се предлажу на интернету јесте користити овај програм за писање, а његов визуелни пандан "Мидџорни" за илустровање дечијих књига, које ћете затим сами издавати.
Неки уметници су на долазак Чет ГПТ-а одговорили оштро, попут Ника Кејва. Након што му је представљен текст песме који је овај програм написао уз захтев да она буде "у стилу Ника Кејва", чувени аустралијски музичар је рекао да је она "ужас" и "гротескно вређање људскости."
"Написати добру песму није мимикрија, није имитација. То је процес уништaвања себе и свог стваралаштва, свега што је урађено до сад. У оваквим тренуцима ће уметник или уметница достићи границе у којима сами себе не препознају. Ово је пут аутентичних креативних изазова који су потребни за текст песме који има вредност. То је суочавање са сопственим слабостима и несигурностима, то је оно што покреће слушаоца и помаже му да се повеже са делом", истакао је Кејв том приликом.
Међутим, будући да је "Дизни" већ у плановима за стварање "оперативне групе за ВИ" која ће укључивати и креативне делатности у оквиру ове компаније, како су медији пренели прошлог месеца, остаје да се види хоће ли и публика приметити недостатак душе када и ако велики наслови које ствара вештачка интелигенција постану комерцијално доступни.