Свет
Освета (Хуавеја) се служи хладна: Како је, у инат САД, Кина развила своју индустрију полупроводника
Контрола извоза није спречила Кину да развије изненађујуће напредне полупроводнике за паметне телефоне, повећавајући америчке страхове
Деби паметног телефона "мејт 60 про" компаније "Хуавеј" био је заправо порука једне глобалне суперсиле другој.
Кинеска компанија годинама је мета америчких покушаја да подрију технолошки развој Пекинга. Трампова администрација је фирму 2019. додала на такозвану "непријатељску листу", забранивши јој приступ америчкој администрацији и самим тим, наневши штету производњи мобилних телефона, пише "Блумберг".
Бајденова администрација сада је појачала притисак на технолошку индустрију Кине, проширивши контроле извоза, што није спречило "Хуавеј" да пусти у продају (и распрода) свој нови телефон баш када је министарка трговине САД Ђина Рејмондо била у посети Кини.
Циљ контрола извоза био је да Кина технолошки каска за САД осам до 10 година, а "мејт 60" је са својим главним процесором који користи чипове од седам нанометара који производи шангајска фирма СМИЦ, показао да Пекинг "каска" у најгорем случају четири године за Американцима (који користе чипове од три нанометра).
Показујући да може да прави сопствене уређаје користећи полупроводнике домаће производње, Кина је показала да покушаји САД да одрже своју супериорност посустају, наводи "Блумберг".
На крају крајева, борба није око паметних телефона, већ око стратешки важних апликација као што су вештачка интелигенција и супер рачунари, укључујући и војну технологију. "Ако ови чипови дођу у руке 'Хуавеја' за паметне телефоне, где још могу да оду", пита Рева Гужон, директор консултантске фирме "Родијум груп".
Ситуација је и даље компликована и за Пекинг и за Вашингтон, наводи "Блумберг".
У Кини, америчке санкције се виде као стална претња и препрека приступу најнапреднијим машинама и опреми за производњу чипова. У САД расте забринутост да се њихова политика активно обрушава. Неколико кључних савезника САД и даље је амбивалентно у погледу придруживања напорима САД да изолују другу по величини светску економију.
Да би се изборили са америчким ограничењима, Кинези ће морати много да уложе у домаћу производњу полупроводника, без јасне гаранције за успех будући да, за сада, њихова производња чипова није на нивоу масовне производње. Са друге стране, америчка блокада се показала "шупљом", а сада се буне и њихови водећи произвођачи опреме који кажу да, за разлику од њих, њихови прекоокеански конкуренти могу Пекингу да продају своју технологију.
Најбоља шанса Бајденове администрације да блокира Кину да производи велики број напредних полупроводника за ствари као што су ракетни системи вођени вештачком интелигенцијом или флоте дронова захтеваће глобалну подршку. А ње нема, наводи медиј.
САД могу да натерају своје савезнике да се придржавају њихове политике, али би то повукло политичке ризике. Бајденова администрација би могла да се позове на оно што је познато као правило о страном директном производу, које омогућава Министарству трговине да регулише стране производе чак и ако користе малу количину америчке технологије. Ризик је да би се такав потез могао сматрати екстериторијалним малтретирањем и штетио би дипломатским односима.
"То није нешто што би требало да се ради опуштено", каже Грегори Ален, директор вештачке интелигенције у Центру за стратешке и међународне студије.
