Нобелова награда за хемију додељена за откриће квантних тачака

Овогодишњи добитници Нобелове награде за хемију су Алексеј Екимов, родом из СССР-а, Луис Брус и Мунги Бавенди, који су открили и синтетизовали нанометарске полупроводничке кристале – такозване квантне тачке, саопштила је Шведска краљевска академија.

Управо је Екимов, док је радио у Државном оптичком институту 1981. године, први у свету узгајао квантне тачке у чашама, у облику сићушних кристала бакар-хлорида. 

Осим тога, у заједничком раду Екимова и другог совјетског научника, Александра Ефроса, показало се да нанокристали имају одређени скуп квантних својстава и да се понашају слично "вештачким атомима".

Луис Брус је 1984. објавио рад о полупроводничким микрокристалима у колоидним растворима, који су касније названи "колоидне квантне тачке", да би 1993. Мунги Бавенди показао како се узгајају висококвалитетне квантне тачке са жељеним својствима, што је, како се наводи, било веома важно за њихову практичну употребу.

Шта је квантна тачка

Термин "квантна тачка" односи се на фрагменте полупроводника, нанокристала величине неколико нанометара. То су системи који се могу састојати од десетина и стотина хиљада атома и молекула. За описивање њихових особина користе се елементи квантне механике.

Квантне тачке се већ користе у биологији и медицини. Захваљујући њиховој светлости и малој величини, много је брже и лакше добити одговор, на пример, о присуству маркера малигних тумора у крви пацијента.

Квантне тачке се такође користе у оптоелектричним системима: диодама које емитују светлост, ласерима, ћелијама соларних батерија и сл. Они могу бити укључени у мастило да би заштитили документе од фалсификовања. Очекује се да ће квантне тачке на крају наћи примену и у потрошачкој електроници.

Износ награде је 11 милиона шведских круна (око милион долара) и биће равноправно подељен међу лауреатима.