Свет
Европска политичка заједница: Сурогат ЕУ, или "санитарни кордон" против Русије?
Платформа је замишљена да државе држи у активном односу са ЕУ, али је циљ ове "причаонице" и да их дистанцира од Русије
Чекаоница за Европску унију, причаоница, или штит од Русије - шта је и чему служи Европска политичка заједница која ових дана (трећи пут од оснивања) састала у Гранади?
По свему судећи овај вид удруживања држава, од свега је по мало, иако је засад најпознатији исход тог продукта Макроновог промишљања о будућности континента - само "невероватна породична фотографија" са претходног самита у Кишињеву.
Иако је резултат скупа отказивање заједничке конференције, према речима саговорника РТ Балкан, Милана Игрутиновића са Института за Европске студије, Европска политичка заједница замишљена је као начин отклона од руске политике и изузев Русије и Белорусије окупља готово све земље у Европи.
Осећај бесплодности неформалног самита кулминирао је када је земља домаћин, Шпанија, у последњем тренутку отказала планирану конференцију за новинаре, која је требало да укључи изјаве и формално означи предају управљања Европском политичком заједницом са Шпаније на Велику Британију.
"Француски председник био је иницијатор идеје о стварању форума који је нешто више од Европске уније, јер би земљама на ободу блока понудио блискост, а лидерима тих земаља могућност да се сретну са осталима у Европи како би причали и размењивали идеје. Нема ту никаквих извршних овлашћења или договора, али се могу постићи неки договори са политичким последицама", указује наш саговорник.
Европска политичка заједница, према његовим речима, "на неки начин јесте чекаоница", али је њена поента окупљање земаља са обода ЕУ, укључујући и оне које чекају на чланство, да би се држале "уза се" и како не би биле "у руском кругу земаља".
"Реч је о координацији земаља у Европи које су ван ЕУ, а у контексту текућег рата. То је, међутим, за сваку земљу згодна платформа захваљујући којој може да се чује, да неког ухвати за рукав и да лобира за своје интересе. То је нешто што се не пропушта. Поента је да партиципирате у причи и искажете свој интерес", указује Игрутиновић.
Заједница је, према његовим речима, тренутно највећи европски форум. Нешто налик ОЕБС-у из старих дана, и врло слична Берлинском процесу.
И дипломата Зоран Миливојевић појашњава да је циљ скупа одржавање политичког дијалога о кључним темама, као што су безбедност, сарадња и климатске промене.
"То је алтернатива за сарадњу у ситуацији кад ЕУ није спремна за проширење и није у могућности да се шири. Прво су, дакле, потребне реформе, па тек онда иде проширење. То је Заједница, и она је нешто што је реалније од самог проширења и обухватања целе Европе", указује наш саговорник, додајући ипак да су до сад одржани самити до сад били више покушаји координације и разговора, него што су давали непосредне резултате.
За проширење ЕУ, како он истиче, сада нема шансе, јер тај блок нема "апсорбциони капацитет да прими девет земаља".
"За то не постоје шансе, јер су прво неопходне унутрашње реформе - за почетак институционалне, јер мора се мењати све од начина одлучивања до буџета. Реч је покушају да се преко политике проширења оствари јединство и да се државе кандидати држе у активном односу. Само проширење у овом тренутку није реално, већ се та прича гура из геополитичких разлога, због Украјине и рата са Русијом", истиче Миливојевић.
Вртлог евроатлантске политике
За професора Факултета политичких наука Слободана Самарџића, најважнији је контекст у коме је Заједница настала.
"Направљена је након отпочињања украјинског рата, када је између Русије и остатка Европе почела да се подиже 'гвоздена завеса'. Смишљало се како да се земље, које нису чланице ЕУ, и неће никада бити, нити би икад и могле бити, увуку у тај вртлог евроатланске политике према Русији, и према целом свету", истиче професор Самарџић.
Израз "политичка заједница", како указује, подразумева изузетно висок степен хомогенизације држава које се удружују – и у економском, политичком, културном и сваком другом смислу. Зато му је и необично што је употребљен баш тај термин, будући да су, како каже, у питању јако шаролике државе "и нема ту од политичке заједнице ништа".
Он подсећа да државе Балкана нису могле да спроведу ни Цефту, организацију за трговину земаља бивше Југославије (изузев Словеније), преко зоне слободне трговине.
"Ако ове земље нису могле да спроведу Цефту како је била замишљена, како ће тек да се спроведе ова политичка заједница, која представља највиши степен интеграције", пита се наш саговорник.
Заправо, тврди он, није ту ни поента о неком чврстом удруживању, већ се овај израз користи да се прикрије "провидна" геополитичка и безбедносна стратегија ЕУ да друге државе увуку у вртлог рата и анимозитета против Русије.
"Кад реално размислите, што се тиче земаља које данас нису чланице ЕУ, оне у Унију никада неће ни ући. Биће чланице Европске политичке заједнице као супститута и сурогата ЕУ, а фактички ће деловати као неки санитарни кордон тог блока у односу на Русију", закључује професор Слободан Самарџић.
