Анализа: Неће бити промена у спољној политици САД, све до наредних председничких избора

И поред тога што се гласови и даље пребројавају, већ је могуће извући основне закључке о резултатима америчких међуизбора, пише Ричард Хас, председник Савета за спољнополитичке односе.

Пре свега, наводи Хас, пропала су очекивања да ће резултати показати широко распрострањено неповерење у рад администрације председника Џоа Бајдена, док су, са друге стране, демократе надмашиле сва очекивања.

”Партија на власти скоро увек губи мандате на међуизборима, пошто бирачи желе да изразе незадовољство и траже промене, а многа питања, попут инфлације, криминала и илегалне имиграције требало је да доведу до велике победе републиканаца. Међутим, забринутост бирача око других питања, од права на абортус до стања америчке демократије, као и довођење у питање способности неколико кандидата Републиканске партије, ишли су у корист демократама”, пише председник утицајне организације која већ деценијама учествује у креирању спољне политике Вашингтона.

Када је реч о спољнополитичким питањима, она нису много значила гласачима "и поред чињенице да у Европи букти рат, а да су САД те које шаљу највећу помоћ Украјини", истиче Хас и додаје да је разлог за то слабо присуство америчких трупа у зони конфликта.

Он, ипак, истиче да резултати међуизбора неће имати значајан утицај на америчку спољну политику. 

”Највероватније ће се наставити економска и војна помоћ Украјини, иако постоји могућност да Конгрес затражи да се помоћ смањи или доведе у везу са неким будућим преговорима. Санкције против Русије такође ће остати на снази”, пише Хас.

Неће бити ни промене приступа према Кини, наводи се у анализи и истиче да ће та област бити једна од ретких у којима ће подељени Конгрес моћи да постигне договор. Примера ради, САД би могле да уведу посебну проверу за инвестиције у иностранству, али и нова правила за кинеска улагања на тлу Aмерике. Хас додаје да би нови Конгрес могао да одобри већу војну помоћ Тајвану и тако додатно испровоцира Кину.

”Уколико републиканац Кевин Макарти буде постао председник Представничког дома, он ће посетити Тајван, што би изазвало оштар одговор Пекинга”, пише у тексту председника Савета за спољнополитичке односе и додаје се да неће доћи ни до промене политике према Северној Кореји и Израелу.

Неслагања постоје око Ирана, али Хас наводи да је упропашћена свака могућност да се САД поново прикључе нуклеарном споразуму из 2015. године, услед протеста у Ирану, као и наводним доказима о томе да је Техеран војно помагао Москву.

Када је реч о климатским променама, вероватно ће се наставити са истом политиком и поред негодовања републиканаца, делимично и због америчког политичког система у ком су председнику поприлично одрешене руке у вођењу спољне политике државе.

”Сенат под руководством републиканаца могао би да стопира именовање појединаца на одређене позиције, попут судија Врховног суда, док би републикански Представнички дом могао да започне саслушања о повлачењу америчких трупа из Авганистана, што би осрамотило Бајденову администрацију”, тврди Хас.

Он истиче да су можда најважније последице ових избора ”слабљење” Доналда Трампа, али и убедљива победа гувернера Флориде Рона ДеСантиса за ког наводи да је постао озбиљан кандидат за новог лидера републиканаца. Са друге стране, остаје питање: Да ли Бајден треба да се кандидује за други председнички мандат 2024. године?

”Укратко, избегнут је политички земљотрес. Америчка спољна политика ће, углавном, остати непромењена у наредне две године. Након тога, све је могуће”, закључује Хас.