Свет
Како је Хамасов напад на Израел заљуљао и Белу кућу
Амерички председник суочен је са великим проблемима након ескалације насиља на Блиском истоку
Сукоби који бесне на Блиском истоку задали су, како "Њузвик" пише, огромне главобоље и америчком председнику Џозефу Бајдену који се тренутно суочава са жестоким оптужбама да је управо он омогућио Хамасов напад, дозволивши трансфер шест милијарди долара замрзнутих иранских средстава из Јужне Кореје у Катар као део споразума о размени Американаца заточених у Ирану (који иначе финансира Хамас).
Бајденов највећи ривал Доналд Трамп директно је рекао да су долари америчких пореских обвезника искоришћени за напад, а сличног је става био други његов противкандидат на изборима, Мајк Пенс који је истакао да се ово дешава када председник САД "пројектује слабост на светској сцени и клања се мулама у Ирану са откупнином од шест милијарди долара".
Ни Рон Десантис није поверовао образложењима Беле куће да је ослобођени новац предвиђен само за храну, лекове и медицинску опрему, па је такође устврдио да је Бајденова политика попунила касе Ирана који је затим финансирао напад. Не помаже Бајдену ни то што је иранско министарство поручило да ће само "надлежни органи" у Техерану одредити како ће се средства користити.
"Сав новац који се налази на ограниченим рачунима у Дохи као део аранжмана за обезбеђивање ослобађања 5 Американаца у септембру остаје у Дохи. Није потрошен ни пени", тврдио је подсекретар финансија Брајан Нелсон, бранећи се од ових оптужби.
Бајден је у проблему и због тога што је заоштравање насиља угрозило напредак који је покушавао да са Ријадом постигне у јачању трогодишњег Аврамовог споразума са Саудијском Арабијом.
У септембру 2020, САД су, наиме, водиле преговоре који су довели до тога да представници Израела, Уједињених Арапских Емирата и Бахреина потпишу оно што се назива Аврамов споразум у Вашингтону. Мароко се касније сложио, а Судан је такође потписао декларацију, али не и билатерални споразум са Израелом.
Овим споразумом Абу Даби и Манама су постале трећа и четврта арапска држава које су признале Израел, а циљ споразума је био да се нормализују дипломатски односи.
Бајденова администрација покушавала је и да Саудијску Арабију уведе у окриље Аврамовог споразума, што би за САД представљало значајну спољнополитичку победу. Амерички председник тешко ће, међутим, ту поентирати, јер по свему судећи Ријад је споразуме о нормализацији замрзнуо.
"Ово ће значајно успорити, ако не и убити саудијски Аврамов споразум", предвидела је за "Њујорк тајмс" бивша Обамина дипломатска представница за Блиски исток Мара Рудман.
Хамас је на све то, ситуацију за Бајдена искомпликовао не само на спољнополитичком плану, већ и унутар Демократске странке.
Последњих година, наиме, демократе на левици све више се противе подршци Израелу, па је тако летос представница Вашингтона Прамила Џајапал назвала Израел "расистичком државом", иако се касније извинила.
"Желим да знате да смо се борили да јасно ставимо до знања да је Израел расистичка држава, да палестински народ заслужује самоопредељење и аутономију", рекао је тада Џајапал. Шта ће тек бити након ескалације насиља, и колико ће демократе после свега бити подељене око подршке Израелу, остаје да се види.
И све ове ударце би можда Бајден лакше поднео да се његова администрација није, пре само недељу дана хвалила како је блискоисточни регион мирнији него пре две деценије.
Иако је тада саветник за националну безбедност Џејк Саливан додао да наглашава реч "за сада" јер се све то може променити, сигурно је да Американци нису очекивали да ће реалност овако брзо демантовати њихово хвалисање.
Због сукоба који бесне између Израела и Хамаса, ове недеље би могла и да скочи цена сирове нафте што је још један проблем за америчког председника.
Израел и Палестина су, наиме, "на прагу важног региона за производњу и извоз нафте", објашњавају амерички званичници.
"Утицај на цену нафте ће бити ограничен осим ако не видимо да се ’рат‘ између две стране брзо прошири на регионални рат у који се директно умешају САД и Иран и друге присталице страна", уверава међутим, Иман Насери из консултатнске куће "Фактс глобал енерџи".
