Свет

Од цркве до невладине организације: Где све Европа "види" руски утицај

Истраживачи западних организација сматрају да су руски медији забрањени прекасно када су већ створене "сложене мреже за ширење пропаганде"
Од цркве до невладине организације: Где све Европа "види" руски утицајwww.globallookpress.com © Sina Schuldt

Руски бизнисмен Јевгеније Пригожин, оснивач групе Вагнер и особа која важи за блиску Путину, први пут се похвалио да се меша у америчке међуизборе, након година порицања, известио је АФП.

Иако је Пригожинова порука да се одувек мешао у америчке изборе и да ће наставити то да чини била циничан коментар, истраживач из тинк-тенка Глобсек Катарина Клингова сматра да је то доказ да се "пропагандни рат наставља", као и да Кремљ  веома успешно шири своју пропаганду не само на Западу, већ и у Латинској Америци и Африци. 

Сличан је став и белгијске организације ЕУ ДисинфоЛаб која се бави "борбом против дезинформација". Они су сматрају да је у мају 2022. почела - и још увек траје - врло софистицирана операција ширења утицаја, која се састоји у стварању десетина клонираних сајтова аутентичних медија, попут "Билда", "Гардијана" или РБК, који имају за циљ да шире лажне чланке, видео снимке и истраживања. 

Све ово се преноси преко "бројних сајтова и лажних налога на Фејсбуку" и рекламирањем на друштвеним мрежама по цени од 105.000 долара, наводи Глобсек.

Премда је тешко рећи ко тачно стоји иза наводне операције, ЕУ ДисинфоЛаб се не устручава да каже "да много елемената указује на умешаност актера из Русије" јер, по њиховој оцени, "наративи су потпуно у складу са руском пропагандом". 

Почетком јула, бугарска влада оптужила је Русију да плаћа око 2.000 евра месечно јавним личностима, политичарима и новинарима, да јавно заступају интересе Кремља.

Европа против РТ и Спутника

ЕУ је још у марту забранила медије РТ и Спутник, али није успела да спречи њихово емитовање, јер су они искористили "недостатке" интернета за своје циљеве: преименовањем домена, стварањем дупликата сајтова или наизглед независних сајтова, дословним преношењем РТ садржаја, тврди Институт за стратешки дијалог из Лондона.

Осим тога, ови медији остају доступни преко ВПН (виртуелне приватне мреже) или на платформама као што су Одиси или Рамбл. 

Одиси и Рамбл су престали да емитују садржај РТ и Спутника у Француској крајем октобра, али то не важи за остатак Европе. 

"Ови медији су само врх леденог брега", оцена је Катарине Клингове, која објашњава да "постоји мноштво учесника и алата које Кремљ користи у својим операцијама – од огромне медијске машине до новинских агенција, амбасада и представника широм света, фабрика тролова, хакера, православне цркве, невладиних организација итд."

"Прекасно смо их забранили"

Истраживач руског сајбер простора Кевин Лимоние каже да је од почетка специјалне војне операције у Украјини и након забране канала РТ и Спутник, "дошло је до прекомпоновања информативних алата и руског утицаја у иностранству, нарочито када је у питању плејада Телеграм канала, блогова, Твитер налога, Фејсбук профила". 

"Забрана ових медија је дошла прекасно, јер су они већ створили сложене мреже за ширење пропаганде", тврди Лимоние, додајући да се "руски утицај већ укоренио, посебно у антисистемским групама попут жутих прслука или антиваксера". 

Њихова стратегија је да створе забуну "мешањем истине и лажи и креирањем једноставних објашњења за компликоване проблеме, подизањем тензија и ширењем дефетизма", додаје он. 

Појединци зато предвиђају да ће се за манипулисање сада користити теме попут енергетике или грејања, што би, како се плаше, могло да нашкоди европској подршци Украјини. 

image
VV inauguration
banner