Метрика пуча: Јужни Судан или Конго, где ће бити следећи државни удар у Африци?

После релативног мира у Африци почетком прошле деценије, са успоном "нових демократија", ратни бубњеви се поново чују. У протекле три године пучисти су успешно ударили девет пута на континенту, пише "Економист".

Последице су страшне. У Судану је пуч убрзо изазвао грађански рат између војске и паравојне групе што је заузврат покренуло повратак на геноцид у Дарфуру. У Буркини Фасо, Малију и Нигеру пучисти су тврдили да ће вратити безбедност, али се рат ових земаља са џихадистима стално погоршавао. Било је 4.820 мртвих у сукобима у региону 2019. године, пре пуча. Након свргавања влада у Малију 2020. и 2021. године, у Буркини Фасо почетком и крајем 2022. и у Нигеру 2023. године, број смртних случајева ће прећи 10.000. Да јад буде већи, у Малију су сепаратисти поново кренули у борбу против војске. Државни удари су такође оставили западну, а посебно француску политику у Африци у нереду. Француски војници су били приморани да напусте три земље.

Након августовског пуча у Габону, некадашњем савезнику Француске, многи се питају: где ће бити следећи? Недавни државни удари у Африци су углавном одговарали једном од два архетипа. Први се дешавају на местима са мало безбедности, као што је већи део Сахела, где генерали тврде да само они могу да спасу земљу. Друга врста смењује непопуларне лидере, као што је био случај у Гвинеји и Габону.

БМИ, истраживачка фирма у власништву агенције за кредитни рејтинг "Фич", проучавала је метрику безбедности, институционалне снаге, економског развоја и друштвене кохезије како би утврдила која би афричка земља могла бити следећа у реду за државни удар. БМИ аналитичари сматрају да је Јужни Судан у највећем ризику, следи Централноафричка Република где је председник Фостин-Арчејнџ Туадера, кога чувају плаћеници, недавно прогурао промену устава како би му се омогућило да се кандидује за трећи мандат.

Нигеријска консултантска кућа "СБМ интелиџенс" има другачији индекс. И овај је, пише "Економист", фокусиран на управљање и економију, али експлицитно разматра мешање страних сила и историју земље. Забрињавајуће је да је њихов најбољи избор за државни удар или преокрет огромна Демократска Република Конго (ДРК) која је оптерећена сукобима и суседима који се мешају и која се суочава са председничким изборима у децембру. Изненађујуће је и што рангирају Анголу, једну од највећих афричких економија и великог произвођача нафте, као подједнаку опасност од државног удара као и Мали, којим већ управља хунта. Ризик Анголе је делимично заснован на њеној историји сукоба и дугој историји једностраначке владавине.

Државни удари могу да укључе невидљиве факторе колико и мерљиве. Односи унутар оружаних снага су кључни, али непрозирни. Вероватно није случајно да су у року од неколико сати након државног удара у Габону ауторитарни председници Руанде и Камеруна променили своје генерале и министарства одбране.

Једноставно правило можда је, стога, и даље бити најинформативније: државни удари често изазивају више државних удара у истој земљи. Зато су Мали и Буркина Фасо имали два пуча од 2020. и зато је хунта у потоњем крајем септембра објавила да је осујетила још један покушај државног удара. С обзиром на то да се Мали сада бори са сепаратистима који поново јачају, као и са џихадистима који су такође опхрвали Буркину и Нигер, свако ко прати државни удар треба да будно прати Сахел, закључује "Економист".