Дан када су староседеоци открили да су голи: Зашто је проблематичан 12. октобар?

Шта се слави 12. октобра?

Да ли је данас Дан државности Шпаније, Дан отпора староседелаца, Дан хиспанског наслеђа, Дан културне разноликости или можда Колумбов дан?

Широм Латинске Америке, Сједињених Америчких држава и на Иберијскoм полуострву, на данашњи дан се обележавању истог догађаја из 15. века приступа потпуно другачије.

Док неки данас поводом дана када се италијански истраживач Кристофер Колумбо искрцао на обале Новог света прослављају "откриће" америчког континента, почетак нове ере европске експанзије и "сусрет два света и мешање култура", другима је данашњи датум симбол отпора, деколонизације и сећања на злочине колонизатора и геноцид у коме је током година страдало и до 60 милиона њихових предака. 

"Вестернизација Америке више није ствар на коју треба бити поносан"

"На данашњи дан, само 1492. године, становници нашег континента су открили да су Индијанци; да живе у Америци; да су голи; да морају да буду послушни краљу и краљици из другог света; да постоје Бог и рај", рекао је својевремено овим поводом познати уругвајски писац и новинар Едуардо Галеано.

Колумбов дан - 12. октобар - до краја 19. века најчешће се славио само у католичким енклавама на Источној обали, али је касније појачаном италијанском имиграцијом распрострањен широм САД и Латинске Америке. Амерички председник Френклин Д. Рузавелт је тај датум 1934. године прогласио за државни празник, а амерички Конгрес је 1971. године одредио да ће се годишњица славити другог понедељка октобра.

Међутим, како пише шпански "Паис", концепт слављења хиспанизма и Колумба је 1992. године почео да се распада. 

"Зашто се каже да је Колумбо открио Америку? Зар је нису много раније открили сами староседеоци који су га миленијумима насељавали и стварали културе попут мајанске и Царства Инка? Како можемо да говоримо о открићу када Колумбо никада није освестио на коју је земљу дошао?", писао је тада антрополог, историчар и бивши стални представник Мексика при Унеску Мигел Леон-Портиља.

Вестернизација Америке престала је да буде ствар на коју треба бити поносан, а истраживачи су све чешће у фокус стављали инвазију на америчку територију и геноцид над староседелачким народима. Хришћанство се такође све чешће сматра за наметнуто веровање које је уништило локалне религије, са сетом примећује шпански лист.

Херој једних - злочинац других

Колумбо је током боравка у Америци, подсећа Си-Ен-Ен на шпанском, израбљивао и продавао домороце као робове у Шпанији, а многи су умирали у путу. Сви они који нису продати у ропство били су приморани да траже злато у рудницима и раде на плантажама, а све у корист шпанске круне.

Колумбо се као гувернер брутално опходио према становницима данашње  Доминиканске Републике, открили су шпански историчари 2005. године. 

На пример, на немире и побуне домородаца Колумбо је одговорио окрутним обрачуном у којем су многи неистомишљеници убијени. У покушају да одврати даљу побуну, Колумбо је наредио да се њиховим раскомаданим телима парадира улицама.

Посебно је сурово било изазивање бројних епидемија доношењем вируса из Европе којима је становништво Новог света десетковано, а данас се неретко говори и о сексуалном насиљу над женама и девојчицама које је спроводила Колумбова посада.

Данас се, због мрачне прошлости којој се тек сада поклања пажња, у многим америчким градовима и латионамеричким државама уместо Колумбовог дана слави Дан староседелачких народа, а споменици Колумбу се уклањају. 

У Мексику је тако 2020. године чувену бронзану статуу освајача заменила статуа домородачке жене. У сличном кључу је и у Аргентини споменик Колумбу склоњен, а на његово место је постављена фигура жене која се борила против шпанске окупације, хероине Хуане Асурдуљ де Падиље.