"Фајненшел тајмс": Колико Украјина још може да издржи без помоћи Запада?

Председник Украјине Владимир Зеленски је у седишту НАТО-а поново изразио забринутост због све мање подршке савезника, којој се супротстављају републиканци у Вашингтону, и преусмеравања пажње западних земаља на рат Израела против Хамаса, извештава "Фајненшел тајмс".

С обзиром да располажу већим залихама и већим индустријским капацитетима, САД су до сада играле кључну улогу у снабдевању Украјине савременим оружјем, а посебно артиљеријском муницијом и средствима за противваздушну одбрану.

Упркос недавној блокади финансирања Украјине, коју су предводили републиканци, администрација Џозефа Бајдена обећала је да ће подржавати Кијев "колико год буде потребно". Али, чак и неколико недеља застоја могло би лоше да утиче на конфликт у Украјини.

На другој страни је Русија...

На састанку министара одбране у Бриселу, Зеленски је покушао да објасни да није у питању само судбина украјинске контраофанзиве: "Противофанзива је један правац, али ми морамо и да се бранимо, јер је на другој страни Русија."

Директор програма за Европу у Центру за стратешке и међународне студије Макс Бергман сматра да ће одлука републиканаца утицати на стање на бојном пољу, али да се то неће осетити одмах:

"За неколико недеља, ако се ништа не промени у Конгресу, то ће сигурно утицати на одлуке Украјине на бојном пољу. А потом ће утицати и на планове Кијева на зиму и у пролеће."

"С обзиром на неизвесност око стања америчких војних залиха, неизбежно је да Украјина преиспита своју тактику и стратегију", сматра бивши генерал-мајор аустралијске војске Мик Рајан. "У том случају, врховни командант Украјине Валериј Залужни би имао времена да се припреми за најгори сценарио."

Вашингтон је планирао испоруке опреме и муниције до 1. јануара 2024. године. Још 9,4 милијарде долара потрошено је на уговоре о набавци за Украјину у оквиру Иницијативе за помоћ и безбедност Украјине, углавном на артиљеријску муницију, пресретаче противваздушне одбране, прецизне ракете дугог домета и оклопна возила.

Међутим, у том фонду више нема новца, све док Конгрес не одобри нова издвајања, а то би могло утицати на дугорочно планирање, саопштили су званичници одбране.

Назире се дно бурета

Рат између Израела и Хамаса могао би да се покаже као велики проблем за Кијев, укључујући и испоруке артиљеријске муниције.

Неки амерички званичници сматрају су да се то неће одмах догодити, јер су САД већ обезбедиле 3,8 милијарди долара помоћи Израелу. Израелу су тренутно потребни пресретачи за ПВО систем "гвоздена купола", а то је систем којим Украјина не располаже.

Амерички секретар за одбрану Лој Остин је у среду обећао помоћ и Кијеву и Тел Авиву: "Можемо да урадимо обоје и урадићемо обоје."

Званичници Беле куће и лидери Конгреса већ разматрају могућност да Конгресу поднесу захтев за финансирање и Израела и Украјине. Међутим, то није сигурно. Украјинска војска би, очекујући престанак финансирања, могла да смањи употребу муниције и наоружања које јој испоручују САД.

"Оно што ће се неминовно догодити је рационализација помоћи", сматра Дејра Мезикот, виши сарадник Карнегијеве задужбине за међународни мир.

С обзиром на снажна утврђења руске војске, дубока минска поља и јаке нападе беспилотним летелицама, украјинска контраофанзива се заснива на идеји масовног коришћења артиљерије. У том циљу, Украјина тренутно троши 6.000 до 7.000 артиљеријских зрна дневно.

Залихе америчке артиљеријске муниције су при крају, што је приморало Вашингтон да пошаље контроверзну касетну муницију у Украјину. САД намеравају да повећају свој капацитет производње граната од 155 милиметара, са 28.000 граната ове године, на 60.000 следеће године и на 100.000 до лета 2025.

ЕУ би теоретски могла да попуни празнину у финансијској и економској помоћи Украјини, али са наоружањем ствари стоје другачије.

Убрзо након што је избио сукоб у Украјини, европске земље су исцрпле своје ионако мале залихе. Роб Бауер, холандски адмирал који је председавајући НАТО-овог војног комитета, изјавио је прошле недеље на Варшавском безбедносном форуму да се "у Европи сада може видети дно бурета."

Украјина критично зависи од помоћи Запада

ЕУ је у међувремену издвојила три милијарде евра за обезбеђивање граната за Украјину и за попуњавање сопствених залиха. Један високи европски званичник је саопштио да је ЕУ на правом путу да постигне овај циљ и да Украјини пошаље милион артиљеријских граната ове године, мада је нејасно да ли су то гранате које производе саме европске земље.

Ако Украјинци не буду уверени да ће се наставити снабдевање гранатама или касетном муницијом, они ће морати да се повуку на положаје које ће моћи лакше да се бране.

Слично је и са противваздушном одбраном, која ће ове зиме бити тестирана до крајњих граница могућности, јер се очекује да ће ове зиме Русија појачати нападе на критичну инфраструктуру Украјине.

Немачка је у уторак најавила да ће послати Украјини други систем "патриот", који је произведен у САД и пети ИРИС-Т систем немачке производње. Али, Кијев се и даље ослања на америчке пресретаче за највећи део својих батерија за противваздушну одбрану.

Министри НАТО-а тврде да Украјина треба да се окрене ка домаћој производњи. Међутим, за развој домаће производње потребно је време које сада критично недостаје Кијеву.

"Украјина је критично зависна од спољне подршке, а западна помоћ нам је сада неопходна", признао је директор Центра "Разумков" у Кијеву Алексеј Мелник.