Тускова Пољска неће бити проевропски рај каквом се Брисел нада

Резултате избора у Пољској многи у ЕУ су поздравили као могући крај натезања са Бриселом уколико садашња опозиција формира владу, али шарм бившег председника Европског савета Доналда Туска није онакав како изгледа, пише "Еурактив".

Већина страних медија описала је могуће свргавање конзервативне владајуће странке Право и правда (ПиС) као ветар демократских промена у пољској политици, надајући се да ће Грађанска платформа (ПО) Доналда Туска, ако се врати на власт, стати на крај сукобу земље са Бриселом и вратити Пољску у европски главни ток.

Ипак, шарм бившег председника Европског савета може се показати варљивим.

"Тренутни долазак опозиције на власт не значи да ће се позиција Варшаве о неколико кључних питања променити тако драматично колико Брисел очекује", рекао је за "Еурактив" Славомир Домарадзки, политички аналитичар са Варшавског универзитета.  

Једно питање је миграција, пошто су Пољска и Мађарска биле две земље које су се жестоко противиле реформи политике миграције и азила коју је предложила Комисија. ПиС је одбио да прихвати тражиоце азила, нити је пристао да новчано допринесе управљању финансијским теретом.

Током предизборне кампање, ПиС је претио пољском народу да ће Туск, ако дође на власт, подлећи притисцима ЕУ и пустити хиљаде имиграната у Пољску. Међутим, Тускова странка је то демантовала.

"Свакако нећемо пристати ни на каква решења која би довела до повећања броја миграната у Пољској", рекао је портпарол ПО Јан Грабиец.

Како је Пољска примила милионе избеглица из Украјине, од којих су многи остали, не треба је присиљавати да прихвати још више миграната, рекао је он.

Осим ставом о мигрантима, Туск би могао да изненади институције ЕУ и својом економском политиком.

Када је ПО био на власти са Туском као премијером, подигао је старосну границу за одлазак у пензију у Пољској на 67 година, док ју је ПиС по доласку на власт 2015. спустио на 65 за мушкарце и 60 за жене. Током предизборне кампање, ПиС је циљао на Туска, тврдећи да ће он поново подићи старосну границу за одлазак у пензију и продати већину државних компанија страним фирмама.

Упркос Тусковој харизми и популарности, забринутост око његове економске политике остаје.

Те страхове подстакла је изјава либералног економисте Богуслава Грабовског, кога је Туск именовао у свој економски савет 2010. када је био премијер. У интервјуу раније ове године, Грабовски је позвао на дуже радно време, приватизацију државних енергетских компанија и да Пољска усвоји евро.

Портпарол владе ПиС-а Пјотр Милер рекао је да би Туск, ако би дошао на чело владе, "стајао испред канцеларије премијера са натписом 'Пољска на продају'".

Туск се, међутим, дистанцирао од "приватних ставова" Грабовског, рекавши да они "немају никакве везе са програмом ПО", наводи ПАП. Он је обећао да "неће подизати старосну границу за пензионисање након победе на изборима".

"Медији повезани са ПиС-ом покушаће да вас убеде да победа ПО на следећим изборима значи подизање старосне границе за одлазак у пензију. Не значи. Нећемо подизати старосну границу за пензионисање након победе на изборима", рекао је Туск.

Док је Туск јасно исказао своје планове у вези са старосном границом за одлазак у пензију, његов став о приватизацији остаје нејасан. Упитан о томе током предизборне дебате, он је само указао на примере продаје државних предузећа од стране ПиС-а страним гигантима. Став ПО о приватизацији велике државне имовине и њиховим плановима за управљање кључним привредним секторима за сада није познат.