РТ Балкан анализа: Шта би Тускова влада променила у односима Брисела и Варшаве?

Бивши пољски премијер Доналд Туск већ је прогласио победу на јучерашњим парламентарним изборима, иако је владајућа странка Право и правда (ПиС) освојила појединачно највише гласова на изборима.

Више шанси за преузимање власти, ипак, има опозициона коалиција коју предводи Туск, што су из Брисела већ поздравили с обзиром да би такав исход пореметио победнички тренд евроскептика унутар ЕУ, оценио је "Би-Би-Си".

Ода радости која долази из ЕУ потпуно је разумљива, ако се има у виду да је актуелна конзервативна и десно оријентисана пољска влада отворила читав низ жаришта у односима са Бриселом: од владавине права и правосудне реформе, преко третмана ЛГБТ популације, па све до захтева за ратним репарацијама од Немачке. 

С друге стране, истиче се да ко год да победи, тешко да ће се антируска линија Варшаве поколебати. 

Томе нарочито доприноси чињеница да је Пољска, "на крилима" руско-украјинског сукоба и подршке Кијеву, добила на значају у европској породици у којој, како су аналитичари оцењивали, већ дуже време игра периферну улогу. 

Сенку на пријатељство "ратних другова" бацила је однедавно полемика о житу, која је навела пољске лидере да запрете обуставом слања оружја Украјини, а украјинског председника Владимира Зеленског да оптужи поједине у Европи за "лажну солидарност".

Промена власти у Пољској је могућа, али драстична промена правца, чак и да се власт промени, није на видику, оцењују аналитичари.

Тврда линија око питања Украјине

Председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић оцењује да неће доћи до смањења подршке Украјини, ако опозиција победи. Како подсећа, Пољска је и претходних година била један од највећих јастребова када је у питању антируска политика. 

"Доналд Туск је можда либералнији у неким другим аспектима, попут социјалних, али ће сигурно задржати тврду линију око питања Украјине, а Пољска ће наставити да буде једна од најагресивнијих земаља у смислу подршке Украјини и антируске реторике", оцењује Митић за РТ Балкан. 

Иако је последњих месеци избио сукоб Варшаве и Кијева око транспорта житарица - што је било једно од питања због којих се појавила могућност да Пољска одустане од слања оружја - односи су, ипак, много комплекснији и "видимо да до тога највероватније неће доћи".

Пољска ће помагати онолико колико може, сматра наш саговорник, али подсећа да је Варшава исцрпела велики део ресурса које су имали.

"Сада чекају ново наоружање које би требало да им стигне из САД и Јужне Кореје. Актуелна влада је најавила да у овом тренутку нема могућност нити намеру да шаље ново оружје Украјини. Тако да је питање колики су реални капацитети Пољске да шаље Украјини оружје, чак и у случају промене власти", истиче Митић.

Отопљавање односа са Берлином

Неки помак могао би да се направи када су у питању захтеви Пољске да добије компензацију за око 1,3 билиона долара процењених губитака претрпљених током окупације нацистичке Немачке 1939-45.

Многи очекују отопљавање односа Берлина и Варшаве, с обзиром на Тусков проевропски бекграунд и савезништво са бившом немачком канцеларком Ангелом Меркел. 

"Туск је изузетно пронемачки и пробриселски настројен и верујем да ће учинити све да се та иницијатива везана за репарације или стопира или трансформише. То је заступала досадашња власт, која је имала лоше односе са Берлином. Туск то жели да промени и очекујем да ће да спусти лопту", сматра наш саговорник.

Антимигрантска политика

Једно од горућих питања на релацији Брисел-Варшава тиче се миграната. Актуелна влада се недавно, заједно са Мађарском, побунила због договора ЕУ о мигрантским квотама, а ни сам Туск нема превише маневарског простора када су у питању мигранти, истиче Митић, уз напомену да је јавно мњење у Пољској изразито супротстављено увођењу квота.

Не треба заборавити, каже Митић, да ће евентуална Тускова влада бити коалициона и да ће имати снажну опозицију у странкама које су изузетно противне и квотама и миграцијама (то јест у досадашњој власти).

"Сигурно је да ће се тражити неки модалитет и да ће Брисел моћи лакше да разговара са Туском који је не само ближи Бриселу, него је и некадашњи шеф Европског савета. Дакле, спремнији је на компромисе и боље познаје механизме, па ће до некаквог договора вероватно доћи по питању миграната, али не мислим да Пољска може суштински да одустане од своје антимигрантске политике", закључује наш саговорник.